Banetov muzej poklon Sremcima i Srbiji (FOTO)

Ratnik u kopačkama, radnik za primer, defanzivac u istoriji srpskog fudbala. Stavljao je često glavu gde mnogi ne bi pomislili ni nogu da podmetnu, rečju – znalac. Uvek ljubazan, raspoložen i nasmejan, prijatan na svakom koraku i spreman za razgovor, takav je bio i ostao Branislav Ivanović. Odigrao je 105 utakmica u dresu reprezentacije Srbije, do pre nekoliko godina, uoči Svetskog prvenstva u Rusiji, kad je u svojoj Sremskoj Mitrovici otvorio muzej pun fudbalskih uspomena. Naš državni tim nije mogao da se zamisli bez fudbalera s brojem 2 na leđima i kapitenskom trakom. Svejedno da li je igrao desnog beka ili štopera, kao po pravilu davao je poslednji atom snage za Orlove. Bane Ivanović je samo pokazao da sve u životu, pa i fudbalu, polazi i dolazi iz porodice, kućnog vaspitanja i glave.

Stigao je od igranja za mitrovački Srem u OFK Beograd, nagovestio u dresu Romantičara sa Stare Karaburme da je u njemu srpsko fudbalsko blago. Ko ga je bolje poznavao nije pogrešio, Bane je tražio mesto pod suncem u Rusiji, takođe je bio stub Lokomotivinog tima, zavoleli su ga i u Moskvi, onda se preselio na Ostrvo i postao jedna od fudbalskih ikona Čelzija. Milijarder Roman Abramovič kleo se u Srbina, mogli su svi da prolaze kroz igrački kadar „plavih” iz Londona, ali Bane je uvek imao mesto u prvoj jedanaestorici. Iz grada čuvenog po Big Benu, najpopularnijem satu na svetu, vratio se među Baćuške i ostavio trag i u Zenitu. Posle je ponovo zakoračio u kolevku fudbala, potpisao za Vest Bromič albion. Sve najlepše u fudbalu rekao je u dresu otadžbine sa orlovima na grudima.

Kuća fudbala Baneta Ivanovića u Sremskoj Mitrovici godinama unazad je u centru pažnje fudbalskih gurmana ne samo iz Srbije. Kolona mališana prošla je kroz nju, prostoriju od stotinak i više kvadrata krase Banetovi dresovi iz Čelzija, Rusije, naravno i majice s grbom Srbije. Legendarni štoper Orlova ispod plafona smestio je svoju idealnu jedanaestoricu, među njima su i neki od saigrača. Mališani odmah primete dresove Azara, Dejana Stankovića, Totija, Kafua, Pikea, Davida Ruiza, Balaka, Ševčenka, Žirkova... Pedantni Bane Ivanović osmislio je i toalet u kojem je umivaonik na bicikli, a jedan od pratećih elemenata je i fotelja s klupe za rezervne igrače sa Stamford bridža, Čelzijevog doma. O svemu je vodio računa, najponosniji je na fotografiju na kojoj je sa suprugom i decom, a otac Rada Ivanović, u društvu omiljen i poznat kao Rade, po pravilu ima ulogu vodiča kroz Banetov muzej.

U jednoj od prostorija su i svečana odela, sakoi, pantalone i kravate sa klupskim obeležjima Zenita i Čelzija. Ogromna kopačka, u kojoj su smešteni slavina i lavabo, takođe je predmet pažnje znatiželjnika, naročito mališana.

Likom i pokretima, otac Rade verna je kopija legendarnog naslednika, bukvalno su im koraci isti, osmesi kao preslikani. Stariji Ivanović igrao je za mitrovački Srem, bio je kapiten višedecenijskog simbola Sremske Mitrovice, po završetku karijere obavljao poslove sportskog direktora. Ivanovići su rodom iz Morovića kod Šida, ponos su Mitrovčana, Šiđana, zapravo čitavog Sremskog okruga. I, svi redom kažu da je reč o izuzetno čestitoj familiji.

Niko kao Bane, nema dileme. Lepo je mnogima u Londonu kad svakog dana gledaju pozitivnog i raspoloženog čoveka na svakom ćošku u gradu na Temzi.