Није битно да ли сте навијач Црвене звезде или било ког другог клуба на свету, сваки познавалац фудбала зна за чувени тунел Маракане, који је надалеко постао познат по изгледу и атмосфери кроз коју играчи пролазе како би дошли до терена.
Многи кажу да је тих 240 метара нешто најбучније што су доживели у животу, тунел се налази тик испод северне трибине, а Делије га навијањем и песмом чине неустрашивим. Готово да нема медија у Европи који није извештавао о корацима од свлачионице до травнате површине стадиона „Рајко Митић”.
По завршетку каријере управо је Синиша Михајловић искористио прилику да евоцира успомене пред утакмицу Купа европских шампиона са Динамом из Дрездена:
- Никад нећу заборавити тренутак кад је требало да изађемо на терен. Налазили смо се у тунелу испод Севера. Прислонио сам руку на зид, како бих се истегао и осетио снажну вибрацију и подрхтавање. Причао сам са Робертом Просинечким, стајао је на мање од два метра од мене, али нисмо чули један другог. Само сам могао да видим како отвара уста, јер је била застрашујућа бука.
Црвено-бели су пре нешто више од шест година на Маракани у Лиги шампиона савладали Ливерпул. На крају те сезоне Редси су се домогли до финала Лиге шампиона, али су у ватреној атмосфери у Београду поклекли пред изабраницима Владана Милојевића у бајковитој ноћи, у режији Милана Павкова. После утакмице, доскорашњи штопер српског шампиона Милош Дегенек, открио је шта му је рекао Џејмс Милнер, капитен енглеског великана:
- Не може да се опише осећај, другачије је кад посматраш утакмицу са трибина у односу на терен. Причао сам са Милнером у тунелу, рекао ми је да је било феноменално и да никад овако нешто нису доживели.
Сваки фудбалер који је икада обукао црвено-бели дрес није пропустио прилику да се дотакне навијача, али и чувених зидина Маракане. Историја уткана у Љутице Богдана 1а не би била написана истом чари да није „страшног” тунела. Оно што је увек одушевљавало гостујуће тимове, али и играче домаће екипе, јесте додир са северном трибином, од које их дели само један зид.
Било је далеко искуснијих играча, са прегршт утакмица у Црвеној звезди, али и они су умели да осете из утакмице у утакмицу нешто необично и посебно кад прођу „путем пакла” до главног места збивања. Неретко су истицали да је управо доза адреналина створена у тунелу била мотив више да против далеко надмоћнијих екипа пруже максимум, како би оправдали култ имена Црвене звезде, али и бреме које носи историја везана за атмосферу и надалеко познати хук са северне трибине.
Некадашњи репрезентативац Шкотске и играч Ренџерса Али Мекоист, истакао је да би и данас осетио страх уколико би морао да прође кроз тунел.
- Дефинитивно се ради о најзастрашујућем месту на ком сам икад играо или гледао фудбал. Прегазили су нас те 1990. године, кад су били шампиони Европе са Панчевим и Просинечким. То је била права екипа. И даље се сећам шетње кроз тунел, нешто заиста неописиво – причао је Мекоист.
БИНИЋ: НЕ МОЖЕ СЕ ОБЈАСНИТИ РЕЧИМА
Присетио се за Журнал чувених европских утакмица члан легендарне генерације из Барија Драгиша Бинић, те описао како је изгледало излазити подно северне трибине.
- Осећај је описао најбоље Синиша Михајловић. Запитао се шта ће му све ово, мислио је да ће земља да се отвори. То је нешто што се не може објаснити речима. Сећам се дербија 1991. и играча Партизана који су стајали мало испред нас. Дрхтали су и видно се уплашили атмосфере у тунелу, али и делиријума који их чека на Маракани. Имали су искусну и сјајну екипу, међутим, ником није лако кад изађе пред Делије. Цео амбијент нам је давао ветар у леђа, док је противнику сигурно у старту умањивао шансе за победу – у даху је говорио Бинић.
ГАЗЕТА ДЕЛО СПОРТ: „ПУТ У ПАКАО”
Угледни италијански лист „Газета дело Спорт” описао је 240 метара тунела као одлазак у пакао.
- Излаз из свлачионице изгледа као сасвим обичан, сличан основним школама. Онда са десне стране чујете буку и угледате тунел у који морате да уђете, из њега допире бука и почињете да се бринете. Први утисак о тунелу је његова дужина – не види му се крај – а други да има нагиб. Као да се спуштате у пакао – написао је новинар Ђовани Батиста Оливеира.
ВИЈЕИРА: УВЕК ДОДАТНА МОТИВАЦИЈА
Уго Вијеира, некадашњи нападач Црвене звезде, присетио се за Журнал како је он доживљавао пролазак кроз чувени тунел.
- Увек сам волео то место. Давало ми је додатну снагу да на терену покажем шта умем. Пролазећи кроз њега увек сам добијао вишак мотивације. Кад изађете из пролаза угледате најбоље навијаче на свету. Посебан је, као и цела Маракана – поручио је Хуго Вијеира.
СТАНКОВИЋ: МИТСКО МЕСТО
Некадашњи играч и тренер црвено-белих Дејан Станковић, на сликовит начин знао је често да прича о дражи изласка пред пуну Маракану и корачањем кроз „озлоглашени” тунел.
- Митско место, за које ме вежу лепе успомене. Пролаз је толико узак да су играчи блиски једни другима – рекао је Станковић кад се вратио у Црвену звезду на место шефа стручног штаба.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
