ВРЕМЕПЛОВ – Огњеновић: Памтићу док сам жив 108. вечити дерби

Перица Огњеновић најављиван је као могућа „Звездина звезда” и показао је сву раскош талента у дресу нашег најтрофејнијег клуба. Међутим, по одласку у Реал настале су невоље. Јавност је тражила да покаже колико зна, а повреда петог пршљена доносила је јаке болове, на крају знатно умањила Перицину славу. Ипак, играо је у више клубова, пристојно зарадио за будућност породице, а данас се бави тренерским позивом.

Рођен је у Смедеревској Паланци је 24. фебруара 1977. Прве фудбалске кораке начинио је у Младост Гоши, а сениор је постао са 16 година. Са 17 година прешао је у Црвену звезду. У првој сезони освојио је дуплу круну, у тиму са Звонком Милојевићем, Дарком Ковачевићем, Дејаном Рамбом Петковићем, Небојшом Крупниковићем...

- Црвена звезда је била клуб за који сам навијао од малих ногу. Досањао сам снове доласком у клуб који толико волим. Задовољство је било радити са тренером Љупком Петровићем који је раније остварио највећи успех, постао шампион Европе. То ми је била част и задовољство - признаје Огњеновић.

Тријумфи против Хартса и Кајзерслаутерна у Купу победника купова и мушка игра против велике Барселоне, у сезони 1996/97. говорили су да у Звезди има потенцијала и појединаца који могу далеко догурати.

- У том тренутку смо пружали блиставе партије како у домаћем шампионату тако и на међународној сцени. Звездин стил игре су људи волели, био је допадљив за гледаоце. Пружали смо такве игре да нису могло остати непримећени млади играче који су квалитетни и изузетно вољни да покажу колико могу. То није промакло великим европским и светским колективима, свако је бацио око на свог адута.

На Крстовдан, 27. септембра 1997. одигран је 108. вечити дерби. Звезда га је добила са 2:0, а Перица је био двоструки стрелац и јунак велике победе. Данас воли да каже да му је то једна од најдражих утакмица у каријери.

- Вечити дерби обележава каријеру сваког играча. Кад се тако нешто лепо догоди не можемо да будемо скромни. Та утакмица ми је посебно у срцу. Памтићу је док сам жив.

Дошао је и 110. окршај вечитих, његов гол и сигурна победа Звезде од 4:0. Велики разлози за силна радовања.

- Јасно! Та два меча не би била могуће да нисмо имали  добар тим. Моји голови заслуга су целе екипе. Без врхунских десет на терену не бих ни ја могао ништа да учиним. Не треба заборавити да је Партизан увек имао добар тим и сталну мотивацију кад игра против Црвене звезде.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ