Била је спремна Црвена звезда да у септембру направи нешто велико, а то је показала трансферима у смирај прелазног рока и довођењем Катомпе Силаса, Радета Крунића и Немање Радоњића. Ипак, већ у премијерном дуелу Лиге шампиона са Бенфиком Владан Милојевић добио је главобољу која је трајала све до половине новембра. Као на траци шеф струке нашег првака остајао је без носилаца игре, а повреде су „косиле” играче из утакмице у утакмицу.
Огњену Мимовићу је страдала метатарзална кост против португалског шампиона и талентовани десни бек вратио се у конкуренцију за тим тек пред сусрет са Штутгартом у Београду крајем новембра. Само неколико дана касније је Мирко Иванић морао ван терена, пошто је повреда била јача од њега после убедљиве победе у вечитом дербију против Партизана (4:0).
Покушавао је стручни штаб са разним опцијама, један од играча који је профитирао је сигурно Андрија Максимовић, откровење српског шампиона у другом делу претходне године.
Утакмица са Монаком у елитном такмичењу је од терена одвојила Бруна Дуартеа после само 180 секунди игре, док је Питер Олањинка пред финиш истог меча уз помоћ саиграча напустио терен.
Прибојавао се Милојевић, као и цели лекарски тим да повреда није лаке природе, а то се на крају испоставило потврдним. Нигеријцу је страдала Ахилова тетива и већ средином октобра, према прогнозама, је за Звездино крило сезона била завршена.
Међутим, велика жељи и истрајност Олањинке довели су до тога да је већ у фебруару дошао до стадијума да се у Медико блоку Црвене звезде полако враћа у форму, те не би било чудно да офанзивац седмоструког узастопног првака државе заигра и пре краја пролећног дела шампионата.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
