Славољуб Срнић има важно место на великој фотографији у просторијама Чукаричког, као стрелац гола одлуке у финалу Купа Србије 20. маја 2015. против Партизана, кад је суперлигаш са Бановог брда освојио једини трофеј у новијој историји.
Деценију после тога, „Срна” се вратио у добро познату средину, а у међувремену је испунио дечачки сан играњем у Црвеној звезди, уз успешне партије у иностранству. Стадион у улици Београдског батаљона био је Шапчанину рођеном 12. јануара 1992. све време као друга кућа и нов долазак у финишу прелазног рока није изненађење.
Прва Славољубова епизода у Чукаричком, од лета 2012, уједно је и почетак узлета сада једног од најуспешнијих фудбалских колектива у Србији.
- По завршетку омладинског стажа у Црвеној звезди, са братом Драгољубом играо сам за Сопот у Српској лиги. Кад се завршила позајмица, постојала је могућност да одемо ван Београда, али да будемо раздвојени, у Суботици и Нишу, што нам није одговарало. Дошло је до контакта са тренером Владаном Милојевићем који нас је знао из млађих категорија и понудио да дођемо на позајмицу у Чукарички, тада члану Прве лиге. Драган Обрадовић је нешто раније преузео бригу о клубу и кад смо дошли, дочекало нас је градилиште где су клупске просторије, а терен се реновирао. Отишли смо на припреме на Тару и кад смо се вратили после две недеље, било је све сређено. Од искуснијих играо је само Игор Матић и нисмо имали императив резултата, али смо на крају били други иза Напретка и пласирали се у Супер лигу - прича Срнић.
По уласку у елиту, потписао је уговор са Чукаричким и постао незамењив у тиму који је наставио да ниже добре резултате.
- Прву суперлигашку сезону обележила је еуфорија око клуба, играли смо на домаћем терену пред великим бројем гледалаца, сећам се пуних трибина против Ужичана. Одмах смо изборили Европу, на жалост, због Звездиних проблема са лиценцом, а друге сезоне смо били још успешнији и стигли до трофеја у купу.
Утакмица на стадиону „Рајко Митић” протекла је у знаку некадашњег омладинца црвено–белих.
- Посебан мотив имали смо ми ранији чланови Црвене звезде, играо се један сусрет и у томе смо видели шансу. Истакао бих улогу тренера Милојевића, зна да игра на резултат, што је касније доказао још небројено пута. Заслужено смо стигли до пехара, имао сам осећај да не бисмо изгубили и да су се играле три утакмице. Највише ми је у тим тренуцима било драго због председника Драгана Обрадовића, подигао је клуб из пепела и пружао нам максималну подршку, обезбедио услове достојне најбољих у Европи.
Уследио је Срнићев повратак у Црвену звезду.
- Отац Раденко је велики навијач црвено-белих и тиме сам испунио његову жељу, уједно и сан сваког детета које почиње да шутира лопту, да игра у Звезди или Партизану. Шест сезона сам провео у клубу, уз паузу од годину и по дана приликом одласка у Лас Палмас. Било је много лепих дана, знам да је мој гол Келну значајан због тога што смо обезбедили пролеће у Европи први пут после 25 година, али треба памтити и друге утакмице. Сећам се гола у Краснодару, изгубили смо 3:2, али стекли добру основу за реванш у Београду, ништа мање важно није било ни против Спарте из Прага, у акцији код гола Боаћија.
Славољуб је у иностранству играо у Шпанији, на Кипру и у Емиратима.
- Лас Палмас је одлично искуство, играли смо другу лигу, јачу од већине првих у Европи. Шпанија је лепа земља, после Србије најлепша. После друге епизоде у Црвеној звезди отишао сам у АЕЛ из Лимасола, диван град на обали Медитерана. Кипарска лига је све јача, многи је потцењују. Најбољи тимови можда нису као Црвена звезда, али имају у својим редовима квалитетне странце, долазе чак и Шпанци. Одлична је атмосфера кад међусобно играју АПОЕЛ, Омонија, Аполон, Анортозис и АЕЛ, постоји велики ривалитет. Нимало ме не чуди што су им се три тима пласирала за пролећне борбе у Европи, напредују из сезоне у сезону.
Повратак у домаћи фудбал Срнић гледа као на мисију подршке младима у Чукаричком.
- Оно што су мени били Матић, Рендулић, Брежанчић и остали искусни играчи пре десетак година, сада ћу ја бити талентима са Бановог брда. Чукарички ради одличан посао са младима, на мени и осталим старијим првотимцима је задатак да им помогнемо у сазревању. Заједно смо добар спој и верујемо да ћемо изборити пласман у европске квалификације - закључио је Славољуб Срнић, коме су највећа подршка супруга Маријана и синови, седмогодишњи Лазар и трогодишњи Лука.
ЈОШ ЈЕДНОМ СА БРАТОМ
Фудбалски путеви Славољуба са братом Драгољубом разишли су се лета 2015. године, кад је Славољуб прешао у Црвену звезду.
- Дража је остао после мене у Чукаричком још две године, било ми је жао што није добио позив за Звезду коју много воли. Затим је отишао у иностранство, сада је у Мачви. Играћемо још дуго и верујем да ћемо се негде наћи на истој страни.
ПЕДРИ БЕЗ ПРЕМЦА
Играо је Славољуб са бројним одличним фудбалерима. Због поштовања и пријатељства према свима, од домаћих играча Срнић никог не издваја, а од страних је истакао некадашњег саиграча из Лас Палмаса.
- Педри је без премца, у време кад смо играли у Лас Палмасу тек је почео каријеру, али се видело да ће далеко да догура. Добар је лик и драго ми је што је постао првак Европе са Шпанијом.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
