Slavoljub Srnić ima važno mesto na velikoj fotografiji u prostorijama Čukaričkog, kao strelac gola odluke u finalu Kupa Srbije 20. maja 2015. protiv Partizana, kad je superligaš sa Banovog brda osvojio jedini trofej u novijoj istoriji.
Deceniju posle toga, „Srna” se vratio u dobro poznatu sredinu, a u međuvremenu je ispunio dečački san igranjem u Crvenoj zvezdi, uz uspešne partije u inostranstvu. Stadion u ulici Beogradskog bataljona bio je Šapčaninu rođenom 12. januara 1992. sve vreme kao druga kuća i nov dolazak u finišu prelaznog roka nije iznenađenje.
Prva Slavoljubova epizoda u Čukaričkom, od leta 2012, ujedno je i početak uzleta sada jednog od najuspešnijih fudbalskih kolektiva u Srbiji.
- Po završetku omladinskog staža u Crvenoj zvezdi, sa bratom Dragoljubom igrao sam za Sopot u Srpskoj ligi. Kad se završila pozajmica, postojala je mogućnost da odemo van Beograda, ali da budemo razdvojeni, u Subotici i Nišu, što nam nije odgovaralo. Došlo je do kontakta sa trenerom Vladanom Milojevićem koji nas je znao iz mlađih kategorija i ponudio da dođemo na pozajmicu u Čukarički, tada članu Prve lige. Dragan Obradović je nešto ranije preuzeo brigu o klubu i kad smo došli, dočekalo nas je gradilište gde su klupske prostorije, a teren se renovirao. Otišli smo na pripreme na Taru i kad smo se vratili posle dve nedelje, bilo je sve sređeno. Od iskusnijih igrao je samo Igor Matić i nismo imali imperativ rezultata, ali smo na kraju bili drugi iza Napretka i plasirali se u Super ligu - priča Srnić.
Po ulasku u elitu, potpisao je ugovor sa Čukaričkim i postao nezamenjiv u timu koji je nastavio da niže dobre rezultate.
- Prvu superligašku sezonu obeležila je euforija oko kluba, igrali smo na domaćem terenu pred velikim brojem gledalaca, sećam se punih tribina protiv Užičana. Odmah smo izborili Evropu, na žalost, zbog Zvezdinih problema sa licencom, a druge sezone smo bili još uspešniji i stigli do trofeja u kupu.
Utakmica na stadionu „Rajko Mitić” protekla je u znaku nekadašnjeg omladinca crveno–belih.
- Poseban motiv imali smo mi raniji članovi Crvene zvezde, igrao se jedan susret i u tome smo videli šansu. Istakao bih ulogu trenera Milojevića, zna da igra na rezultat, što je kasnije dokazao još nebrojeno puta. Zasluženo smo stigli do pehara, imao sam osećaj da ne bismo izgubili i da su se igrale tri utakmice. Najviše mi je u tim trenucima bilo drago zbog predsednika Dragana Obradovića, podigao je klub iz pepela i pružao nam maksimalnu podršku, obezbedio uslove dostojne najboljih u Evropi.
Usledio je Srnićev povratak u Crvenu zvezdu.
- Otac Radenko je veliki navijač crveno-belih i time sam ispunio njegovu želju, ujedno i san svakog deteta koje počinje da šutira loptu, da igra u Zvezdi ili Partizanu. Šest sezona sam proveo u klubu, uz pauzu od godinu i po dana prilikom odlaska u Las Palmas. Bilo je mnogo lepih dana, znam da je moj gol Kelnu značajan zbog toga što smo obezbedili proleće u Evropi prvi put posle 25 godina, ali treba pamtiti i druge utakmice. Sećam se gola u Krasnodaru, izgubili smo 3:2, ali stekli dobru osnovu za revanš u Beogradu, ništa manje važno nije bilo ni protiv Sparte iz Praga, u akciji kod gola Boaćija.
Slavoljub je u inostranstvu igrao u Španiji, na Kipru i u Emiratima.
- Las Palmas je odlično iskustvo, igrali smo drugu ligu, jaču od većine prvih u Evropi. Španija je lepa zemlja, posle Srbije najlepša. Posle druge epizode u Crvenoj zvezdi otišao sam u AEL iz Limasola, divan grad na obali Mediterana. Kiparska liga je sve jača, mnogi je potcenjuju. Najbolji timovi možda nisu kao Crvena zvezda, ali imaju u svojim redovima kvalitetne strance, dolaze čak i Španci. Odlična je atmosfera kad međusobno igraju APOEL, Omonija, Apolon, Anortozis i AEL, postoji veliki rivalitet. Nimalo me ne čudi što su im se tri tima plasirala za prolećne borbe u Evropi, napreduju iz sezone u sezonu.
Povratak u domaći fudbal Srnić gleda kao na misiju podrške mladima u Čukaričkom.
- Ono što su meni bili Matić, Rendulić, Brežančić i ostali iskusni igrači pre desetak godina, sada ću ja biti talentima sa Banovog brda. Čukarički radi odličan posao sa mladima, na meni i ostalim starijim prvotimcima je zadatak da im pomognemo u sazrevanju. Zajedno smo dobar spoj i verujemo da ćemo izboriti plasman u evropske kvalifikacije - zaključio je Slavoljub Srnić, kome su najveća podrška supruga Marijana i sinovi, sedmogodišnji Lazar i trogodišnji Luka.
JOŠ JEDNOM SA BRATOM
Fudbalski putevi Slavoljuba sa bratom Dragoljubom razišli su se leta 2015. godine, kad je Slavoljub prešao u Crvenu zvezdu.
- Draža je ostao posle mene u Čukaričkom još dve godine, bilo mi je žao što nije dobio poziv za Zvezdu koju mnogo voli. Zatim je otišao u inostranstvo, sada je u Mačvi. Igraćemo još dugo i verujem da ćemo se negde naći na istoj strani.
PEDRI BEZ PREMCA
Igrao je Slavoljub sa brojnim odličnim fudbalerima. Zbog poštovanja i prijateljstva prema svima, od domaćih igrača Srnić nikog ne izdvaja, a od stranih je istakao nekadašnjeg saigrača iz Las Palmasa.
- Pedri je bez premca, u vreme kad smo igrali u Las Palmasu tek je počeo karijeru, ali se videlo da će daleko da dogura. Dobar je lik i drago mi je što je postao prvak Evrope sa Španijom.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
