Милојевић: Моја мисија је да Звезда буде све боља

Ставом, али пре свега емоцијом, уткао је лик у срца свих навијача Црвене звезде. На помен његовог имена Делијама су асоцијације титуле и учешћа у Лиги шампиона. Само су се једном црвено-бели пласирали у европску елиту кад на клупи није седео Владан Милојевић, а те сезоне (2023/24) нису ни играли квалификације у великој мери захваљујући претходном раду садашњег шефа стручног штаба. Највеће Милојевићево достигнуће је пролаз у свих 13 квалификационих двомеча.

Први мандат Аранђеловчанина у нашем најтрофејнијем клубу, од средине 2017. до краја 2019. и разликује се од другог започетог крајем 2023. Звезда као клуб је много порасла за тих шест и по година, па је и Милојевићу можда било лакше да у протеклих 13 месеци настави да са црвено-белима да исписује историју.

- Мој повратак на Маракану никад није био упитан. Дете сам Црвене звезде. Рекао сам и раније, кад год сам потребан клубу вратићу се. С друге стране, сваки пут ме очекују нови изазови. Ситуација из првог и другог боравка је дијаметрално различита. Не волим да поредим тренутну са претходном ситуацијом, увек су у питању другачије околности. Све се мења. Са свим што смо досад урадили сам задовољан. Могло је и боље. Важно је да напредујемо, главна мисија је да Звезду подигнемо на виши ниво – почео је Милојевић.

Да ли је било одређене врсте притиска по повратку на место успеха?

- Немам страх. Верујем у рад, у Бога и оно што  могу да пружим. Све може да се мери на много начина. Звезда је моја емоција и љубав, тако да простора за притисак и несигурност нема. Кад неког волите, не можете да се љутите. Може да се деси да имате очекивања и живот вас наведе на супротно, али не размишљам у том правцу.

Колико сте се као човек, али и тренер променили у односу 2017. годину?

- Поента је да се човек стално мења. Важно је учити на грешкама. Мудри људи не размишљају у једном правцу, стално би требало да се едукујемо. Без обзира на године увек има простора за напредак. У Звезди сам прво био сам тренер у млађим категоријама, знам како клуб дише. Прошао сам и кроз најтежа времена, која су се по свему разликовала од данашњег. Нормално, другачији сам човек и тренер. Било би лоше да је контра. Надам се да ћу убудуће бити само бољи.

Губитак титуле на Крову пролећа 2017, а онда бајка која и траје и данас. Како бисте упоредили два периода?

- Сви знамо како је изгледало. После дужег времена је направљен искорак у Европи. Циљ је био да напредујемо у првенству, дошли су учешће у Лиги  Европе, годину касније и досањани сан – пласман у Лигу шампиона. С друге стране, повратак је био у сасвим другачијем светлу. Због коефицијента који су наши тренери створили, почев од моје генерације, па све до осталих, Звезда је успела да дође до директног пласмана у елиту. Поносан сам на ову годину. Видеће се у будућности тежина мојих речи, колико је нови формат елитног такмичења тежак, такорећи затворена Супер лига. Част нам је што смо били учесници на премијери, надам се да ћемо успети да наставимо са добрим резултатима, али биће веома тешко.

Да ли су ваши успеси, као и целе Црвене звезде, неретко спутавани у медијима?

- Људи из мог окружења ме врло добро познају, знају да не читам новине, немам друштвене мреже. Ретко ко ће у Србији да вас похвали. Реално, писање и хвалоспеве нико не жели да чује. Нисам се обазирао. Касније ће се показати колики је ово подвиг. Ми не можемо другачије да послујемо, немамо привилегију да младог играча задржимо четири-пет година. Већина учесника Лиге шампиона су велике корпорације, приватни клубови који располажу са више новца, имају и бројније могућности. Опет, кад погледамо сад пред собом одиграли смо осам утакмица. Ради се о дисциплини, морамо да имамо константност. Испоставиће се да велики тимови нису могли да издрже притисак, а камоли ми. На припремама имамо  једну, у првенству другу, док у Лиги шампиона трећу екипу за ривала. Сви знају да је увек потребно време, да се око једне основе гради тим, али ми нисмо у тој могућности. Резултате које правимо су фантастични.

Наредне сезоне крећете од другог кола квалификација за Лигу шампиона. Недостаје ли бољи учинак других српских клубова за лакши пут до елите?

- Није овде само у питању Црвена звезда. Неукусно је, али сасвим нормало је да смо ми у фокусу. Не игра у Европи само коефицијент Звезде, већ и других клубова. Не могу да замерам ривалима, они се труде на максималан начин. Сад је теже пласирати се Лигу Европе и Лигу конференције. Имам пријатеље широм Европе, није им јасно како Звезда игра Лигу шампиона. С друге стране, овде ћемо увек бити оспоравани. Зашто је то тако, немам објашњење.

Звезда има велику предност у односу на Партизан, да ли се припрема вечитог дербија, заказаног за 22. фебруар, разликује у односу на претходне?

- Фокусирани смо на утакмицу са Напретком, тренутно је то најважнији меч за нас. Играчима сам рекао да забораве на први део сезоне, тренутно имамо шест бодова. Желимо да нижемо победе, кренули смо од нуле и опходимо се као да су прошла само два кола. Увек имам велики респект према Партизану, спремаћемо се у складу са називом највеће утакмице у српском фудбалу.

У вашем стручном штабу су, између осталих, бивши играчи и капитени црвено-белих?

- Увек је лепо радити са младим људима. Покушавао сам стално да се дружим са млађима. Моја улога као тренера Црвене звезде је да сарадницима дајем пуну подршку. Вујадин Савић, Никола Микић, Зоран Рендулић су оставили велики траг у клубу, свако на свој начин. Циљ ми је да им помогнем што више могу. Важно је да сви имају ауторитет, били су капитени. Пуни су енергије и то је најважније. Јако је битно да знају како клуб дише. Звезда не сме да дође у ситуацију да је води тренер који није прошао кроз период на Маракани. Марко Марин је одабрао другачији пут и ради изврстан посао (технички директор прим.аут). Драго ми је да имамо добру сарадњу, уз Митра Мркелу који је свима нама ментор.

Познато је колико вам је важан тимски дух?

- Битна ми је свлачионица. Свако има своје место. Млађи морају да слушају старије. Све причам ван терена. Тамо морају да се боре, као у арени и да пруже максимум. Имамо играча који су направили велике ствари, они морају да се поштују. Управо сам због тога тражио да помоћни тренери буду некадашњи капитени. Сви они имају став и врсту личности, како би други играчи видели у њему значај, да је допринео величини Црвене звезде. Наши млади играчи знају шта Звезда значи за Србију.

Постоји ли одређена утакмица у Звезди која је у вама пробудила разочарање и тугу?

- У спорту немамо времена да будемо срећни или тужни. Често сам љут на себе, никад на екипу, кад урадимо нешто лоше је увек последица лошег приступа  стручног штаба на челу са мном. Можемо да победимо или изгубимо, али с друге стране, грешке не смемо да понављамо. Рекао сам сарадницима да људе не гледамо по лошим странима, јер увек можемо да их нађете. Јако је тешко пронаћи врлине. Кроз анализе нисам упирао прстом у било кога. Фудбал је игра грешака, оне нас уче животу и шта нам доноси професионална каријера. Уколико верујемо да смо  Богом дани, обиће нам се све као бумеранг.

Који моменти у Звезди су вам посебно у сећању?

- Лепе утакмице су везане за раст Црвене звезде, мечеви са Краснодаром, Ливерпулом или Копенхагеном. Сваки сусрет имао је свог хероја. Народ ће памтити, али најважније је што су сви ти дуели везани за успехе клуба. Ништа мањи нису ни мечеви који претходе најважнијим. Упоредио бих то са децом. Не могу да кажем које више волим, које ми је најдраже. Свака победа ми је драга, пораз преживљавам на свој начин. Трудим се да сваки сегмент пробуди жељу да будемо све бољи како време одмиче.

Да ли имате слободно време и како га проводите?

- Имам га и немам. Определио сам се за све ово. Супруга и деца су ми велика подршка. Не бих био оно што јесам, да нема њих, посебно супруге која ме разуме и подржава у свему. Она зна кад сам љут и нервозан, доста причамо, имам апсолутну подршку.

Да ли сте имали утицај на сина Немању да се бави фудбалом?

- Нисам. Мушка деца гледају ауторитете. Немања је талентован, мој рођени брат се бавио фудбалом, ја сам играо, сад сам и тренер. Све иде својим током. Супруга се бавила јахањем, поделили смо се. Дајемо подршку деци, ту смо увек за њих. Ћерка је отишла маминим путем, Немања мојим и драго ми је што су у спорту.

Како вам је било посматрати сина на терену, али и васпитавати у одсуству слободног врмена?

- Тешко ми је. Немања је атипично дете, васпитан је и поносан сам због тога. Има пуно сегмената у животу који су важни, није све у материјалним стварима. Све је одлика учења моје супруге. Увек нам је било важно да буду вредни и дају све од себе, а Бог ће их наградити. Оно што желите можда не добијете одмах, али ћете временом заслужити. Немања воли људе, другаре и све ће да уради за тим. У ери егоизма, можда некад није добро, али сам поносан што је такав. Битно је да буду добри људи, што је најтеже овом моменту.

Човек сте који често помиње веру. Колико вам је она важна у животу?

- Волим да одем у цркву, да запалим свећу. Кад год сам у могућноси искористим то. Увек је важно захвалити се господу Богу, такође, сматрам за свог свеца и заштитиника Нектарија Егињског. Сваки дан који проводимо, у ком смо ментално и духовно здрави је Божији дар. Не окрећемо се само кад је тешко, све су то изазови. Било би бајно да је све у животу тешко.

Да ли имате крајњи домет и амбицију којој тежите?

- Не постављам себи циљеве. Краткорочне да, али дугорочне никад. Очекивања могу да нас доведу до великих разочарења. Не обећавам ником и ништа. Требало би својим делима да покажемо љубав, она се исказује радом, поштењем, вером и поверењем, не речима. Велика жеља ми је да будем срећан. Докле год је тако, то је моја победа. Кад будем видео да немам више препознатљиву страст, да ми представља оптерећење, нећу се више бавити тиме. Многи не могу да схвате колико је тренерски посао тежак. Скоро цео живот сам дао фудбалу, моја породица је трпела због тога. Има много ствари ван спорта које су лепе, нисам их доживео, нажалост. Кад не будем имао задовољство какво поседујем и данас, биће крај – поручио је Милојевић.