Milojević: Moja misija je da Zvezda bude sve bolja

Stavom, ali pre svega emocijom, utkao je lik u srca svih navijača Crvene zvezde. Na pomen njegovog imena Delijama su asocijacije titule i učešća u Ligi šampiona. Samo su se jednom crveno-beli plasirali u evropsku elitu kad na klupi nije sedeo Vladan Milojević, a te sezone (2023/24) nisu ni igrali kvalifikacije u velikoj meri zahvaljujući prethodnom radu sadašnjeg šefa stručnog štaba. Najveće Milojevićevo dostignuće je prolaz u svih 13 kvalifikacionih dvomeča.

Prvi mandat Aranđelovčanina u našem najtrofejnijem klubu, od sredine 2017. do kraja 2019. i razlikuje se od drugog započetog krajem 2023. Zvezda kao klub je mnogo porasla za tih šest i po godina, pa je i Milojeviću možda bilo lakše da u proteklih 13 meseci nastavi da sa crveno-belima da ispisuje istoriju.

- Moj povratak na Marakanu nikad nije bio upitan. Dete sam Crvene zvezde. Rekao sam i ranije, kad god sam potreban klubu vratiću se. S druge strane, svaki put me očekuju novi izazovi. Situacija iz prvog i drugog boravka je dijametralno različita. Ne volim da poredim trenutnu sa prethodnom situacijom, uvek su u pitanju drugačije okolnosti. Sve se menja. Sa svim što smo dosad uradili sam zadovoljan. Moglo je i bolje. Važno je da napredujemo, glavna misija je da Zvezdu podignemo na viši nivo – počeo je Milojević.

Da li je bilo određene vrste pritiska po povratku na mesto uspeha?

- Nemam strah. Verujem u rad, u Boga i ono što  mogu da pružim. Sve može da se meri na mnogo načina. Zvezda je moja emocija i ljubav, tako da prostora za pritisak i nesigurnost nema. Kad nekog volite, ne možete da se ljutite. Može da se desi da imate očekivanja i život vas navede na suprotno, ali ne razmišljam u tom pravcu.

Koliko ste se kao čovek, ali i trener promenili u odnosu 2017. godinu?

- Poenta je da se čovek stalno menja. Važno je učiti na greškama. Mudri ljudi ne razmišljaju u jednom pravcu, stalno bi trebalo da se edukujemo. Bez obzira na godine uvek ima prostora za napredak. U Zvezdi sam prvo bio sam trener u mlađim kategorijama, znam kako klub diše. Prošao sam i kroz najteža vremena, koja su se po svemu razlikovala od današnjeg. Normalno, drugačiji sam čovek i trener. Bilo bi loše da je kontra. Nadam se da ću ubuduće biti samo bolji.

Gubitak titule na Krovu proleća 2017, a onda bajka koja i traje i danas. Kako biste uporedili dva perioda?

- Svi znamo kako je izgledalo. Posle dužeg vremena je napravljen iskorak u Evropi. Cilj je bio da napredujemo u prvenstvu, došli su učešće u Ligi  Evrope, godinu kasnije i dosanjani san – plasman u Ligu šampiona. S druge strane, povratak je bio u sasvim drugačijem svetlu. Zbog koeficijenta koji su naši treneri stvorili, počev od moje generacije, pa sve do ostalih, Zvezda je uspela da dođe do direktnog plasmana u elitu. Ponosan sam na ovu godinu. Videće se u budućnosti težina mojih reči, koliko je novi format elitnog takmičenja težak, takoreći zatvorena Super liga. Čast nam je što smo bili učesnici na premijeri, nadam se da ćemo uspeti da nastavimo sa dobrim rezultatima, ali biće veoma teško.

Da li su vaši uspesi, kao i cele Crvene zvezde, neretko sputavani u medijima?

- Ljudi iz mog okruženja me vrlo dobro poznaju, znaju da ne čitam novine, nemam društvene mreže. Retko ko će u Srbiji da vas pohvali. Realno, pisanje i hvalospeve niko ne želi da čuje. Nisam se obazirao. Kasnije će se pokazati koliki je ovo podvig. Mi ne možemo drugačije da poslujemo, nemamo privilegiju da mladog igrača zadržimo četiri-pet godina. Većina učesnika Lige šampiona su velike korporacije, privatni klubovi koji raspolažu sa više novca, imaju i brojnije mogućnosti. Opet, kad pogledamo sad pred sobom odigrali smo osam utakmica. Radi se o disciplini, moramo da imamo konstantnost. Ispostaviće se da veliki timovi nisu mogli da izdrže pritisak, a kamoli mi. Na pripremama imamo  jednu, u prvenstvu drugu, dok u Ligi šampiona treću ekipu za rivala. Svi znaju da je uvek potrebno vreme, da se oko jedne osnove gradi tim, ali mi nismo u toj mogućnosti. Rezultate koje pravimo su fantastični.

Naredne sezone krećete od drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona. Nedostaje li bolji učinak drugih srpskih klubova za lakši put do elite?

- Nije ovde samo u pitanju Crvena zvezda. Neukusno je, ali sasvim normalo je da smo mi u fokusu. Ne igra u Evropi samo koeficijent Zvezde, već i drugih klubova. Ne mogu da zameram rivalima, oni se trude na maksimalan način. Sad je teže plasirati se Ligu Evrope i Ligu konferencije. Imam prijatelje širom Evrope, nije im jasno kako Zvezda igra Ligu šampiona. S druge strane, ovde ćemo uvek biti osporavani. Zašto je to tako, nemam objašnjenje.

Zvezda ima veliku prednost u odnosu na Partizan, da li se priprema večitog derbija, zakazanog za 22. februar, razlikuje u odnosu na prethodne?

- Fokusirani smo na utakmicu sa Napretkom, trenutno je to najvažniji meč za nas. Igračima sam rekao da zaborave na prvi deo sezone, trenutno imamo šest bodova. Želimo da nižemo pobede, krenuli smo od nule i ophodimo se kao da su prošla samo dva kola. Uvek imam veliki respekt prema Partizanu, spremaćemo se u skladu sa nazivom najveće utakmice u srpskom fudbalu.

U vašem stručnom štabu su, između ostalih, bivši igrači i kapiteni crveno-belih?

- Uvek je lepo raditi sa mladim ljudima. Pokušavao sam stalno da se družim sa mlađima. Moja uloga kao trenera Crvene zvezde je da saradnicima dajem punu podršku. Vujadin Savić, Nikola Mikić, Zoran Rendulić su ostavili veliki trag u klubu, svako na svoj način. Cilj mi je da im pomognem što više mogu. Važno je da svi imaju autoritet, bili su kapiteni. Puni su energije i to je najvažnije. Jako je bitno da znaju kako klub diše. Zvezda ne sme da dođe u situaciju da je vodi trener koji nije prošao kroz period na Marakani. Marko Marin je odabrao drugačiji put i radi izvrstan posao (tehnički direktor prim.aut). Drago mi je da imamo dobru saradnju, uz Mitra Mrkelu koji je svima nama mentor.

Poznato je koliko vam je važan timski duh?

- Bitna mi je svlačionica. Svako ima svoje mesto. Mlađi moraju da slušaju starije. Sve pričam van terena. Tamo moraju da se bore, kao u areni i da pruže maksimum. Imamo igrača koji su napravili velike stvari, oni moraju da se poštuju. Upravo sam zbog toga tražio da pomoćni treneri budu nekadašnji kapiteni. Svi oni imaju stav i vrstu ličnosti, kako bi drugi igrači videli u njemu značaj, da je doprineo veličini Crvene zvezde. Naši mladi igrači znaju šta Zvezda znači za Srbiju.

Postoji li određena utakmica u Zvezdi koja je u vama probudila razočaranje i tugu?

- U sportu nemamo vremena da budemo srećni ili tužni. Često sam ljut na sebe, nikad na ekipu, kad uradimo nešto loše je uvek posledica lošeg pristupa  stručnog štaba na čelu sa mnom. Možemo da pobedimo ili izgubimo, ali s druge strane, greške ne smemo da ponavljamo. Rekao sam saradnicima da ljude ne gledamo po lošim stranima, jer uvek možemo da ih nađete. Jako je teško pronaći vrline. Kroz analize nisam upirao prstom u bilo koga. Fudbal je igra grešaka, one nas uče životu i šta nam donosi profesionalna karijera. Ukoliko verujemo da smo  Bogom dani, obiće nam se sve kao bumerang.

Koji momenti u Zvezdi su vam posebno u sećanju?

- Lepe utakmice su vezane za rast Crvene zvezde, mečevi sa Krasnodarom, Liverpulom ili Kopenhagenom. Svaki susret imao je svog heroja. Narod će pamtiti, ali najvažnije je što su svi ti dueli vezani za uspehe kluba. Ništa manji nisu ni mečevi koji prethode najvažnijim. Uporedio bih to sa decom. Ne mogu da kažem koje više volim, koje mi je najdraže. Svaka pobeda mi je draga, poraz preživljavam na svoj način. Trudim se da svaki segment probudi želju da budemo sve bolji kako vreme odmiče.

Da li imate slobodno vreme i kako ga provodite?

- Imam ga i nemam. Opredelio sam se za sve ovo. Supruga i deca su mi velika podrška. Ne bih bio ono što jesam, da nema njih, posebno supruge koja me razume i podržava u svemu. Ona zna kad sam ljut i nervozan, dosta pričamo, imam apsolutnu podršku.

Da li ste imali uticaj na sina Nemanju da se bavi fudbalom?

- Nisam. Muška deca gledaju autoritete. Nemanja je talentovan, moj rođeni brat se bavio fudbalom, ja sam igrao, sad sam i trener. Sve ide svojim tokom. Supruga se bavila jahanjem, podelili smo se. Dajemo podršku deci, tu smo uvek za njih. Ćerka je otišla maminim putem, Nemanja mojim i drago mi je što su u sportu.

Kako vam je bilo posmatrati sina na terenu, ali i vaspitavati u odsustvu slobodnog vrmena?

- Teško mi je. Nemanja je atipično dete, vaspitan je i ponosan sam zbog toga. Ima puno segmenata u životu koji su važni, nije sve u materijalnim stvarima. Sve je odlika učenja moje supruge. Uvek nam je bilo važno da budu vredni i daju sve od sebe, a Bog će ih nagraditi. Ono što želite možda ne dobijete odmah, ali ćete vremenom zaslužiti. Nemanja voli ljude, drugare i sve će da uradi za tim. U eri egoizma, možda nekad nije dobro, ali sam ponosan što je takav. Bitno je da budu dobri ljudi, što je najteže ovom momentu.

Čovek ste koji često pominje veru. Koliko vam je ona važna u životu?

- Volim da odem u crkvu, da zapalim sveću. Kad god sam u mogućnosi iskoristim to. Uvek je važno zahvaliti se gospodu Bogu, takođe, smatram za svog sveca i zaštitinika Nektarija Eginjskog. Svaki dan koji provodimo, u kom smo mentalno i duhovno zdravi je Božiji dar. Ne okrećemo se samo kad je teško, sve su to izazovi. Bilo bi bajno da je sve u životu teško.

Da li imate krajnji domet i ambiciju kojoj težite?

- Ne postavljam sebi ciljeve. Kratkoročne da, ali dugoročne nikad. Očekivanja mogu da nas dovedu do velikih razočarenja. Ne obećavam nikom i ništa. Trebalo bi svojim delima da pokažemo ljubav, ona se iskazuje radom, poštenjem, verom i poverenjem, ne rečima. Velika želja mi je da budem srećan. Dokle god je tako, to je moja pobeda. Kad budem video da nemam više prepoznatljivu strast, da mi predstavlja opterećenje, neću se više baviti time. Mnogi ne mogu da shvate koliko je trenerski posao težak. Skoro ceo život sam dao fudbalu, moja porodica je trpela zbog toga. Ima mnogo stvari van sporta koje su lepe, nisam ih doživeo, nažalost. Kad ne budem imao zadovoljstvo kakvo posedujem i danas, biće kraj – poručio je Milojević.