Симић: Волео бих да кренем Блекијевим стопама

Партизанова омладинска школа, не тако давно, била је у врху европског фудбала. Постављало се питање ко прави више талената: Ајакс, Барселона или клуб из Хумске. Међутим, последњих неколико година настала је суша бисера у Земунелу, многи перспективни играчи одлазили су са црно-беле стране Топчидерског брда, пре него што су добили прилику.

Међутим, то би ускоро могло да се промени, Партизан се поново окренуо својој деци. У протеклој деценији Парни ваљак је имао неколико врхунских дефанзиваца који су прве фудбалске кораке направили у Хумској.

Наравно, истичу се Никола Миленковић и Страхиња Павловић, али у Хумској се појавио нови бисер који би могао да крене његовим стопама – Никола Симић (17).  Парни ваљак није славио на прва два меча овог пролећа, међутим, добио је штопера на кога може да рачуна у будућности.

- Задовољан сам дебијем против Спартака и дуелом са Војводином, али увек има простора за напредак. Наравно, осећај је био предиван кад сам изашао пред наше навијаче, у дресу клуба који волим од малена и у ком сам одрастао. Нажалост, резултат није био повољан. Био сам пресрећан кад сам дебитовао и наравно прво су ми честитали породица и другари, одмах након дуела са Спартаком – каже Симић.

Не цветају руже у Хумској годинама уназад, па тако ни у овој сезони. Црно-бели су прошлог лета елиминисани из квалификација за сва три европска такмичења, док су из шампионске трке испали већ у септембру и остала им је борба за трофеј само у купу. Такође, Парни ваљак се није прославио ни на старту пролећа, с обзиром на то да није славио у прва два кола најјачег ранга српског фудбала.

- У наставку сезоне очекујем бољу игру и позитивне резултате. На нама је да напорно радимо на тренинзима, размишљамо од утакмице до утакмице и верујем да ћемо да будемо све бољи како време буде одмицало.

Партизан није освојио трофеј још од 2019. године, кад је у финалу нашег најмасовнијег такмичења савладао највећег ривала минималним резултатом и голом Бојана Остојића. Парни ваљак на титулу чека још од сезоне 2016/17. Али, талентовани дефанзивац црно-бели не крије да се нада да ће суша трофеја у Хумској да престане у наредним годинама.

- Не волим да гледам много напред, али циљ у дресу Партизана ми је да подигнем што више трофеја у будућности.

Сан сваког играча клуба са црно или црвено-беле стране Топчидерског брда је да игра највећу утакмицу у српском фудбалу – вечити дерби. Перспективни дефанзивац Партизана се у млађим категоријама често састајао са Црвеном звездом, а наредног викенда имаће прилику први пут да стане на црту највећем ривалу у сениорској конкуренцији.

- Размишљам само о првој следећој утакмици, али што се тиче вечитог дербија даћемо све од себе и ићи ћемо на позитиван резултат.

Црно-бели су у претходним сезонама увек имали једног младог штопера и поред њега искусног дефанзивца,  међутим, тандем у последњој линији вицепрвака Србије тренутно чине бонуси Михајло Илић и Никола Симић. Међутим, далеко од тога да немају искусне саиграче од којим могу да „краду” знање, као што су Александар Јовановић, Бибарс Натхо, Немања Николић, Александар Шћекић...

- Старији играчи ми много помажу, пре свега на психолошкој припреми пред сваки меч, с обзиром на то да имају много искуства, као и на сигурности током утакмице. Наравно, много ми је лакше кад иза себе имам искусног и доброг чувара мреже као што је Александар Јовановић. Даје ми ветар у леђа, како на терену, тако и ван њега, прави капитен и лидер. Прошао сам друге припреме са првим тимом и већ сам се навикао на саиграче, као и они на мене.

Симић је прави пример модерног централног дефанзивца, кадар да учествује у нападима свог тима и гради акцију из последње линије, што је показао у дуелима са Голубовима и Старом дамом из Новог Сада, кад је за 180 минута везао више од 100 тачних додавања. Срђан Благојевић, тренер Партизана, инсистира на пас игри и поседу, сходно томе, црно-бели бисер је одлично одговорио захтевима новог стручног штаба.

- Сви се још привикавамо на нови систем стручног штаба, који се мени и те како допада. Рад са шефом Срђаном Благојевићем је на веома професионалном нивоу, што ће временом показати и на терену.

Симић је открио како је завршио на „зеленом тепиху” и кад је одлучио да је најважнија споредна ствар на свету његов животни позив:

- Кад сам био мали тренирао сам неколико спортова, али у фудбалу сам се највише пронашао. Прве фудбалске кораке направио сам у убском Јединству, а затим сам кроз млађе категорије Партизана дошао до првог тима.

Никола Симић је још у млађим категоријама скренуо пажњу на себе, а посебно након дуела са Спартаком и Војводином почела су поређења са тренутно најбољим  дефанзивцима Србије. Никола Миленковић и Страхиња Павловић стасали су у омладинској школи Партизана и преко Хумске дошли до најјачих лига на свету и тренутно чине стуб одбране нашег државног тима.

- Не ствара ми притисак поређење са бившим дефанзивцима Партизана, већ ми даје додатну мотивацију да наставим да тренирам и радим још јаче. Волео бих да кренем Блекијевим (Никола Миленковић, прим. аут) стопама и следим његов пут – закључио је Симић.