Карађорђе - бајка дужа од века

Карађорђе из Тополе, основан 1919, спада у ред најстаријих клубова у Србији. Формиран је свега 20 година пошто се прва лопта закотрљала унутар државних граница.

Корени фудбала у Србији сежу у 19. век, а гласине о најпопуларнијој споредној ствари на свету, како ће је неколеко деценија касније неки назвати, пронели су ђаци и студенти који су се школовали у Немачкој и Аустроугарској. Прво српско друштво за играње лоптом, настало је у Београду захваљујући студенту Хугу Булију, било је претеча клубова, са чијим оснивањем ће се почети коју годину касније.

Посматрајући Србију у данашњим оквирима, први клуб је оформљен у Суботици, под називом Бачка 1901. Пошто је град на северу земље у оно време припадао Аустроугарској, клуб се, на својим почецима, надметао у Лиги јужне Мађарске, све док није установљена Краљевина СХС.

Две године касније, формирани су клубови Соко и Шумадија 1903. Незнатно млађе Крагујевчане оформио је Данило Стојановић, познатији као Чика Дача, по којем стадион у овог граду и данас носи име. Имао је нешто касније важну улогу у формирању Београдског спортског клуба (БСК), 1911. и ФК Југославије, две године касније. Од поменутог квартета, зубу времена оделела је само Шумадија 1903. Садашњи члан Зоне „Морава” сачувао је изворно име, док је Соко еволуирао у БАСК ТЕК, данас српсколигаш.

Спортски клуб Карађорђе, како му је гласило првобитно име, основан је на Ђурђиц, 16. новембра. Све је почело кад је прву лопту донео Мика Драшковић, студент права, а касније адвокат, чији су родитељи живели у Тополи. Инспирација за име клуба потекла је од надимка чувеног Ђорђа Петровића, вође Првог српског устанка, који је, на десној обали реке Каменице, основао варошицу 1781. године. По обнови и изградњи утврђеног града, пошто су Турци претходно уништили Карађорђево насеље, Топола је постала престоница српског владара и зборно место народа.

Под првобитним називом клуб је постојао до 1929, кад је променио име у СК Опленац Топола, под којим је и регистрован, пет година касније. Од 1945. до 1947. назив спортског колектива је Фискултурно друштво Омладинац Топола, а у наредне две године Спортско друштво Опленац Топола. Смењивали су се иназиви Јединство и Слобода, све до 1968. кад су се Тополчани вратили коренима и променили име у Карађорђе Топола. Остало је до данас, мењајући само префиксе од ФК, преко ОФК до СОФК.

Прво игралиште оформљено је испод Карађорђеве касарне и на њему је клуб играо до 8. октобра 1978. Наталинци су били привремена адреса, до јуна 1981. кад је уследио повратак у Тополу и селидба на терен иза Дома здравља, где је премијерни меч одигран са Сељаком из Малих Пчелица (2:1), у баражу за улазак у Шумадијско-поморавску лигу. На стадиону који носи име по Радославу Шиљи Тадићу, дугогодишњем спортском раднику, момци у црвено-белим дресовима играју и данас.

Нешто више од осам деценија касније, формиран је и женски клуб истог имена. Те 2002. уследило је прво окупљање заинтересованих девојака, а тренер, уједно и оснивач био је Живорад Андрић, наставник физичког васпитања. На почетку су девојке играле мали фудбал, на турнирима у школским халама, да би званичан деби на травнатом тепиху имале 26. октобра 2003, у пријатељском одмеравању снага са крагујевачком Шумадијом 1903.

Уследио је први официјални меч у купу на гостовању екипи Младе из Братинца, 15. маја 2004, а осам дана касније и прва лигашка утакмица баража за попуну Прве лиге Србије, са Чачком. Званично, прво првенствено такмичење била је Друга лига Србије Центар, у сезони 2005/06.   

Владан Вујадиновић је секретар мушке секције и тренер првог тима Карађорђевих дама:

- Судећи по оствареној каријери, Игор Дуљај је свакако једно од славнијих имена које је изнедрила Топола. Млад се отиснуо у Партизан, где је провео шест година, а онда деценију, са много  успеха играо у Украјини, за Шатијор и Севастопољ. Носио је дресове репрезентације СРЈ, СЦГ и Србије готово 50 пута. Недавно је био и тренер црно-белих. Штопер Александар Пантић поникао је у млађим категоријама Партизана, а у сениорском фудбалу, између осталих, играо за Рад, Црвену звезду, Виљареал, Кордобу, Еибар, Алавес, кијевски Динамо, Кадиз. Ваља споменути и Ненада Адамовића, офанзивни везиста рано је отишао у Партизан, играо је још, између осталих, за Телеоптик, Металац, Смедерево 1924, Динамо Минск, Чукарички, лучанску Младост, а сад је члан Бежаније.

Вујадиновић је издвојио и Филипа Ивановића.

- Недавно је постао члан Ал Калдије, шамипона Бахреина. У Србији је играо, уз неке београдске клубове, још и за Инђију, Радник и Раднички 1923.

Добар познавалац прилика у Тополи, није заборавио ни даме:

 - Игру Карађорђа обележиле су Александра Живановић, Александра Станојевић, Миљана Николић и Маја Марковић, још активна. Ту су још Олгица Јанковић, Александра Блажић и Зорана Ђоковић, сада најбоља играчица тима.

Мушкарци су у сезони 1997/98, први пут заиграли у Српској лиги Морава, где су се задржали до сезоне 2001/02, кад су испали, иако су завршили као 13. у конкуренцији 20 тимова.

- Разлог је била необична реорганизација. Уследио је сушнији период, да би се у сезони 2014/15. клуб вратио у Српску лигу Запад и задржао се четири године. Карађорђе је вишеструки освајач Купа Шумадијског округа, а једном се радовао и у мечу за трофеј Купа ФС РЗС, уз још неколико одиграних финала. Девојке су, од сезоне 2010/11. биле сталне чланице Регионалне лиге ФС РЗС, три године касније постале су део новоформиране Друге лиге Запад, а у сезони 2017/18. заиграле су и у прволигашкој конкуренцији, ово им је пета у овом рангу. Издваја се треће место освојено прошле сезоне, клуб може да се похвали и са пет трофеја у Купу ФС РЗС, док је шест пута био учесник осмине финала Купа ФСС. Од 2017. године, пионирска селекција први пут је укључена у Развојну лигу Запад, а кадеткиње су неколико пута играле финале Купа ФС РЗС. Стално је у клубу између 45 до 60 девојака, што је за мало место попут Тополе изванредан успех – истакао је Вујадиновић.