Karađorđe - bajka duža od veka

Karađorđe iz Topole, osnovan 1919, spada u red najstarijih klubova u Srbiji. Formiran je svega 20 godina pošto se prva lopta zakotrljala unutar državnih granica.

Koreni fudbala u Srbiji sežu u 19. vek, a glasine o najpopularnijoj sporednoj stvari na svetu, kako će je nekoleko decenija kasnije neki nazvati, proneli su đaci i studenti koji su se školovali u Nemačkoj i Austrougarskoj. Prvo srpsko društvo za igranje loptom, nastalo je u Beogradu zahvaljujući studentu Hugu Buliju, bilo je preteča klubova, sa čijim osnivanjem će se početi koju godinu kasnije.

Posmatrajući Srbiju u današnjim okvirima, prvi klub je oformljen u Subotici, pod nazivom Bačka 1901. Pošto je grad na severu zemlje u ono vreme pripadao Austrougarskoj, klub se, na svojim počecima, nadmetao u Ligi južne Mađarske, sve dok nije ustanovljena Kraljevina SHS.

Dve godine kasnije, formirani su klubovi Soko i Šumadija 1903. Neznatno mlađe Kragujevčane oformio je Danilo Stojanović, poznatiji kao Čika Dača, po kojem stadion u ovog gradu i danas nosi ime. Imao je nešto kasnije važnu ulogu u formiranju Beogradskog sportskog kluba (BSK), 1911. i FK Jugoslavije, dve godine kasnije. Od pomenutog kvarteta, zubu vremena odelela je samo Šumadija 1903. Sadašnji član Zone „Morava” sačuvao je izvorno ime, dok je Soko evoluirao u BASK TEK, danas srpskoligaš.

Sportski klub Karađorđe, kako mu je glasilo prvobitno ime, osnovan je na Đurđic, 16. novembra. Sve je počelo kad je prvu loptu doneo Mika Drašković, student prava, a kasnije advokat, čiji su roditelji živeli u Topoli. Inspiracija za ime kluba potekla je od nadimka čuvenog Đorđa Petrovića, vođe Prvog srpskog ustanka, koji je, na desnoj obali reke Kamenice, osnovao varošicu 1781. godine. Po obnovi i izgradnji utvrđenog grada, pošto su Turci prethodno uništili Karađorđevo naselje, Topola je postala prestonica srpskog vladara i zborno mesto naroda.

Pod prvobitnim nazivom klub je postojao do 1929, kad je promenio ime u SK Oplenac Topola, pod kojim je i registrovan, pet godina kasnije. Od 1945. do 1947. naziv sportskog kolektiva je Fiskulturno društvo Omladinac Topola, a u naredne dve godine Sportsko društvo Oplenac Topola. Smenjivali su se inazivi Jedinstvo i Sloboda, sve do 1968. kad su se Topolčani vratili korenima i promenili ime u Karađorđe Topola. Ostalo je do danas, menjajući samo prefikse od FK, preko OFK do SOFK.

Prvo igralište oformljeno je ispod Karađorđeve kasarne i na njemu je klub igrao do 8. oktobra 1978. Natalinci su bili privremena adresa, do juna 1981. kad je usledio povratak u Topolu i selidba na teren iza Doma zdravlja, gde je premijerni meč odigran sa Seljakom iz Malih Pčelica (2:1), u baražu za ulazak u Šumadijsko-pomoravsku ligu. Na stadionu koji nosi ime po Radoslavu Šilji Tadiću, dugogodišnjem sportskom radniku, momci u crveno-belim dresovima igraju i danas.

Nešto više od osam decenija kasnije, formiran je i ženski klub istog imena. Te 2002. usledilo je prvo okupljanje zainteresovanih devojaka, a trener, ujedno i osnivač bio je Živorad Andrić, nastavnik fizičkog vaspitanja. Na početku su devojke igrale mali fudbal, na turnirima u školskim halama, da bi zvaničan debi na travnatom tepihu imale 26. oktobra 2003, u prijateljskom odmeravanju snaga sa kragujevačkom Šumadijom 1903.

Usledio je prvi oficijalni meč u kupu na gostovanju ekipi Mlade iz Bratinca, 15. maja 2004, a osam dana kasnije i prva ligaška utakmica baraža za popunu Prve lige Srbije, sa Čačkom. Zvanično, prvo prvenstveno takmičenje bila je Druga liga Srbije Centar, u sezoni 2005/06.   

Vladan Vujadinović je sekretar muške sekcije i trener prvog tima Karađorđevih dama:

- Sudeći po ostvarenoj karijeri, Igor Duljaj je svakako jedno od slavnijih imena koje je iznedrila Topola. Mlad se otisnuo u Partizan, gde je proveo šest godina, a onda deceniju, sa mnogo  uspeha igrao u Ukrajini, za Šatijor i Sevastopolj. Nosio je dresove reprezentacije SRJ, SCG i Srbije gotovo 50 puta. Nedavno je bio i trener crno-belih. Štoper Aleksandar Pantić ponikao je u mlađim kategorijama Partizana, a u seniorskom fudbalu, između ostalih, igrao za Rad, Crvenu zvezdu, Viljareal, Kordobu, Eibar, Alaves, kijevski Dinamo, Kadiz. Valja spomenuti i Nenada Adamovića, ofanzivni vezista rano je otišao u Partizan, igrao je još, između ostalih, za Teleoptik, Metalac, Smederevo 1924, Dinamo Minsk, Čukarički, lučansku Mladost, a sad je član Bežanije.

Vujadinović je izdvojio i Filipa Ivanovića.

- Nedavno je postao član Al Kaldije, šamipona Bahreina. U Srbiji je igrao, uz neke beogradske klubove, još i za Inđiju, Radnik i Radnički 1923.

Dobar poznavalac prilika u Topoli, nije zaboravio ni dame:

 - Igru Karađorđa obeležile su Aleksandra Živanović, Aleksandra Stanojević, Miljana Nikolić i Maja Marković, još aktivna. Tu su još Olgica Janković, Aleksandra Blažić i Zorana Đoković, sada najbolja igračica tima.

Muškarci su u sezoni 1997/98, prvi put zaigrali u Srpskoj ligi Morava, gde su se zadržali do sezone 2001/02, kad su ispali, iako su završili kao 13. u konkurenciji 20 timova.

- Razlog je bila neobična reorganizacija. Usledio je sušniji period, da bi se u sezoni 2014/15. klub vratio u Srpsku ligu Zapad i zadržao se četiri godine. Karađorđe je višestruki osvajač Kupa Šumadijskog okruga, a jednom se radovao i u meču za trofej Kupa FS RZS, uz još nekoliko odigranih finala. Devojke su, od sezone 2010/11. bile stalne članice Regionalne lige FS RZS, tri godine kasnije postale su deo novoformirane Druge lige Zapad, a u sezoni 2017/18. zaigrale su i u prvoligaškoj konkurenciji, ovo im je peta u ovom rangu. Izdvaja se treće mesto osvojeno prošle sezone, klub može da se pohvali i sa pet trofeja u Kupu FS RZS, dok je šest puta bio učesnik osmine finala Kupa FSS. Od 2017. godine, pionirska selekcija prvi put je uključena u Razvojnu ligu Zapad, a kadetkinje su nekoliko puta igrale finale Kupa FS RZS. Stalno je u klubu između 45 do 60 devojaka, što je za malo mesto poput Topole izvanredan uspeh – istakao je Vujadinović.