Само један школски час био је довољан да не продужи стопама оца Драгана, фудбалску лопту заувек остави по страни и до краја настави с рекетом у рукама. Много прелепих тренутака, резултата и осећаја, али и препрека и падова стало је у 17 година, баш колико је трајала професионална каријера Николе Ћаћића, познатог српског играча у дублу.
Да није професија или начин живота, шта бисте рекли да је тенис за вас?
- Изазов - кратко и јасно одговорио је Ћаћић.
Све речи које изговарамо о нечему, осим што описују то о чему говоримо, у великој мери осликавају и нас. Дакле, изазов је прилика за подвиг, Никола је свој остварио.
О разноврсним дешавањима у сезонама на АТП турнеји, новој страници у животу и плановима, премијерно после објаве о повлачењу за Спортски журнал причао је чувени Ћаћко. Можда за њега одлука да окачи рекет о клин није дошла преко ноћи, али је зато јавност обавестио да се повлачи уочи Нове године.
Шта ради један од најмлађих пензионера у тенису?
- Одмарао сам се неко време. Био сам с Лајовићем неколико недеља, његов тренер имао је операцију и био је одсутан три месеца. Путовао сам с њим на два-три турнира, али нисам се ангажовао за тренерски посао – открио је Ћаћић да је био поред Душана пред крај прошле године у Умагу, Синсинатију и Ју-Ес опену.
У интервјуу за Спортски журнал, Филип Крајиновић је рекао да је за време паузе много путовао. Каква је била ситуација код вас?
- Нисам путовао, било ми је преко главе. Проводио сам време с породицом, хтео сам да надоместим све што сам пропустио, бар колико сам могао.
Кад и како сте упливали у воде белог спорта?
- У породици се нико није бавио тенисом. Тата, кога знају највише по надимку Бата, био је у фудбалу и донекле је инсистирао да будем фудбалер. Друг ме је питао да одемо на пробни тренинг са седам година. Допало ми се после два или три тренинга. Наставио сам и долазио два-три месеца. Тадашњи тренер ме је после питао да ли имам родитеље, јер сам стално долазио сам и доносио чланарину. Тако се родила љубав. Упоредо сам играо тенис и фудбал до 12. године. Отац ме је питао да се определим за један спорт и на његову жалост изабрао сам тенис.
За време јуниорских дана јесте ли пратили да ли је неко и нешто написао о вама?
- Да, да. Тад нису биле електронске новине. Стално смо куповали Журнал. Увек се окреће последња страна, па је с десне претпоследње стране била тениска рубрика. То ми је много значило кад сам био мали, неки резултат или похвала.
Турнир у Умагу има посебно место за вас. Тамо сте остварили први тријумф у синглу. После тог надметања одлучили сте да се повучете из те категорије и да наставите у дублу. Било је суђено да на истом месту завршите један део каријере и наставите други?
- У том периоду играо сам заиста добро, али и имао пех. Морао сам да оперишем колено и годину дана нисам играо. Било је тешко да се вратим на ниво на којем сам био.
Тад сте одлучили да ћете да играте у конкуренцији парова?
- Да, после тог турнира у Умагу размишљао сам неко време, а онда сам 2017. почео само у дублу. Имао сам жељу да пробам, сматрам да сам направио солидан резултат.
Који вам је био први тријумф у дублу у АТП категорији?
- С Лајовићем, такође у Умагу. Победили смо у првом, изгубили у другом колу. Тад је Душан освојио прву титулу у синглу.
Какав је био осећај кад сте освојили први трофеј?
- Сјајан – један од најлепших тренутака. С кумом и другом Дуцијем у Ченгдуу. Ушли смо као последњи пар, отишао сам касно у Кину. Стигао сам растерећен и без очекивања. Посебно је било, јер сам победио с Лајовићем, с неким с ким сам одрастао. Сањали смо о нечему, да заједно заиграмо на терену или ван њега.
ТИМСКИМ ДУХОМ ДО ПОБЕДЕ
Србија је 2020. постала први шампион екипног такмичења АТП купа (сад Јунајтед куп). На питање да ли је очекивао славље, Никола је одговорио:
- Нисам, али дубоко у себи сам се надао. Отишли смо пет или шест дана раније. Били смо заједно и дружили се. Све се то пренело на терен. Волим тимски дух, нисам сам на терену и осећам додатно самопоуздање. У екипи смо имали Новака. Лајовић је, такође, приказао сјајну игру, то је његов најбољи период.
НОВАКОВ ПОЗИВ ЗА АМЕРИКУ
Делио је терен с Ђоковићем, издваја турнир у Синсинатију:
- Одиграли смо два пута против Немачке, затим у Казахстану и последњи мастерс у сезони. Имали смо два болна пораза у тај-брејку против Немачке, Казахстанце смо победили. Био је то важан тријумф у четвртфиналу 2021. Имамо позитиван однос, Новак ме је звао да играмо у Америци пре две сезоне.
(НЕ)МОГУЋА РЕПРИЗА
Ћаћић је међу онима који сматрају да велика тројка (Ђоковић, Надал и Федерер) не може да се понови:
- Померили су границе и не знам да ли ће у скоријој будућности неко постићи такве резултате. Један другог су гурали и направили нешто велико. Синер и Алкарас нису на том нивоу. Не видим нову велику тројку. Млађе генерације немају исту жељу. Много тога се променило и у заради, постоји и мањак мотивације.
НЕДОСТАТАК ДУБЛ ИГРАЧА – ХЕНДИКЕП
После промене формата у Дејвис купу дубл је добио још више на значају.
- Некад си имао меч више и прилику да се извучеш, где дубл није био толико потребан. У репрезентацији тренутно имамо само браћу Сабанов – Матеја и Ивана. Не знам зашто, али код нас мало играча се опредељује – то је велики хендикеп. То је један од разлога зашто се догађају болни порази.
Како мислите да треба да се унапреди дубл?
- Неопходно је да имају предност дубл играчи, а да се сингл тенисери користе кроз њихово искуство. Не бих искључио ни једно ни друго, али бих комбиновао у зависности од тренутка. Увек сам играо с неким из сингла и одлично сам се уклапао. Не би био проблем ни Матеју, ни Ивану да играју с Кецмановићем.
КУМ НИЈЕ ДУГМЕ
Другари, саиграчи и кумови. Тако укратко може да се опише однос Ћаћића и Лајовића који су једно време имали заједнични бизнис.
- Имали смо кафетерију „Лабораторија”, постоји и даље, али нисмо више власници. Сарађивали смо скоро шест година. Било је лепо и за наше родитеље, већину времена проводили су тамо, док смо ми били по турнирима.
КЋЕРКИЦА ВАЊА – ЕПИЦЕНТАР СВЕТА
Каријера је у другом плану кад спортиста постане родитељ. Тако је и код Ћаћића. Епицентар света је мезимица Вања.
- Кћеркица Вања има две и по године и почела је да прича, свашта јој пада на памет. Тенис кад гледа одмах узима рекет и виче: „Тата, тата”.
Почела је да показује жељу према спорту.
- Има рекет, али до сада није била на терену с татом... Заправо, можда једном, али није пратила ниједан меч уживо. Ако буде показивала интересовање, наравно да ћу да будем велика подршка. Не бих јој саветовао да се бави тенисом, али ако буде желела нећу да кажем ништа. Тенис није најидеалнији за женски професионални спорт, напорно је и велика су одрицања. Волео бих више да изабере колективни, где има више дружења и емпатије.
СУГЕСТИЈА СУПРУГЕ МАРИЈАНЕ
Никола је одуговлачио да објави да је завршио каријеру, али је послушао сугестију супруге Маријане.
- Нисам неко ко се бави друштвеним мрежама. Хтео сам због људи који су пратили и гледали да објавим. Раније сам донео одлуку, дуго ми је требало да обелоданим. Био сам код куће са супругом која ми је рекла да морам да објавим, јер долази нова сезона.
КОМШИЈА С КРАЈИНОВИЋЕМ
Србија је крајем 2024. добила два млада пензионера у тенису – Крајиновић и Ћаћића.
- Да. Живимо један поред другог, па можемо да пијемо кафу и читамо новине – прича уз смех Никола.
УЛОГА УЧИТЕЉА
Популарни Ћаћко већ је почео да дели искуство у тренерским водама.
- Радим с младим момком који има 15 година, зове се Матеја Бојић. Пратим његов развојни пут, припреме које смо одрадили прошле су одлично. Учествујемо на турнирима до 16 и 18 година. Тренирамо на „Гемаксу” и на теренима „Бејслајна” код Микија Јанковића.
ЛИЧНА КАРТА
Рођен: 7. децембра 1990. у Бањалуци
Пребивалиште: Београд
Висина: 183 цм
Тежина: 75 кг
Број титула у дублу: 3
Најбољи пласман у дублу: 35. место
Најбољи резултат на грен слемовима: четвртфинале Ролан Гароса 2021.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
