Samo jedan školski čas bio je dovoljan da ne produži stopama oca Dragana, fudbalsku loptu zauvek ostavi po strani i do kraja nastavi s reketom u rukama. Mnogo prelepih trenutaka, rezultata i osećaja, ali i prepreka i padova stalo je u 17 godina, baš koliko je trajala profesionalna karijera Nikole Ćaćića, poznatog srpskog igrača u dublu.
Da nije profesija ili način života, šta biste rekli da je tenis za vas?
- Izazov - kratko i jasno odgovorio je Ćaćić.
Sve reči koje izgovaramo o nečemu, osim što opisuju to o čemu govorimo, u velikoj meri oslikavaju i nas. Dakle, izazov je prilika za podvig, Nikola je svoj ostvario.
O raznovrsnim dešavanjima u sezonama na ATP turneji, novoj stranici u životu i planovima, premijerno posle objave o povlačenju za Sportski žurnal pričao je čuveni Ćaćko. Možda za njega odluka da okači reket o klin nije došla preko noći, ali je zato javnost obavestio da se povlači uoči Nove godine.
Šta radi jedan od najmlađih penzionera u tenisu?
- Odmarao sam se neko vreme. Bio sam s Lajovićem nekoliko nedelja, njegov trener imao je operaciju i bio je odsutan tri meseca. Putovao sam s njim na dva-tri turnira, ali nisam se angažovao za trenerski posao – otkrio je Ćaćić da je bio pored Dušana pred kraj prošle godine u Umagu, Sinsinatiju i Ju-Es openu.
U intervjuu za Sportski žurnal, Filip Krajinović je rekao da je za vreme pauze mnogo putovao. Kakva je bila situacija kod vas?
- Nisam putovao, bilo mi je preko glave. Provodio sam vreme s porodicom, hteo sam da nadomestim sve što sam propustio, bar koliko sam mogao.
Kad i kako ste uplivali u vode belog sporta?
- U porodici se niko nije bavio tenisom. Tata, koga znaju najviše po nadimku Bata, bio je u fudbalu i donekle je insistirao da budem fudbaler. Drug me je pitao da odemo na probni trening sa sedam godina. Dopalo mi se posle dva ili tri treninga. Nastavio sam i dolazio dva-tri meseca. Tadašnji trener me je posle pitao da li imam roditelje, jer sam stalno dolazio sam i donosio članarinu. Tako se rodila ljubav. Uporedo sam igrao tenis i fudbal do 12. godine. Otac me je pitao da se opredelim za jedan sport i na njegovu žalost izabrao sam tenis.
Za vreme juniorskih dana jeste li pratili da li je neko i nešto napisao o vama?
- Da, da. Tad nisu bile elektronske novine. Stalno smo kupovali Žurnal. Uvek se okreće poslednja strana, pa je s desne pretposlednje strane bila teniska rubrika. To mi je mnogo značilo kad sam bio mali, neki rezultat ili pohvala.
Turnir u Umagu ima posebno mesto za vas. Tamo ste ostvarili prvi trijumf u singlu. Posle tog nadmetanja odlučili ste da se povučete iz te kategorije i da nastavite u dublu. Bilo je suđeno da na istom mestu završite jedan deo karijere i nastavite drugi?
- U tom periodu igrao sam zaista dobro, ali i imao peh. Morao sam da operišem koleno i godinu dana nisam igrao. Bilo je teško da se vratim na nivo na kojem sam bio.
Tad ste odlučili da ćete da igrate u konkurenciji parova?
- Da, posle tog turnira u Umagu razmišljao sam neko vreme, a onda sam 2017. počeo samo u dublu. Imao sam želju da probam, smatram da sam napravio solidan rezultat.
Koji vam je bio prvi trijumf u dublu u ATP kategoriji?
- S Lajovićem, takođe u Umagu. Pobedili smo u prvom, izgubili u drugom kolu. Tad je Dušan osvojio prvu titulu u singlu.
Kakav je bio osećaj kad ste osvojili prvi trofej?
- Sjajan – jedan od najlepših trenutaka. S kumom i drugom Ducijem u Čengduu. Ušli smo kao poslednji par, otišao sam kasno u Kinu. Stigao sam rasterećen i bez očekivanja. Posebno je bilo, jer sam pobedio s Lajovićem, s nekim s kim sam odrastao. Sanjali smo o nečemu, da zajedno zaigramo na terenu ili van njega.
TIMSKIM DUHOM DO POBEDE
Srbija je 2020. postala prvi šampion ekipnog takmičenja ATP kupa (sad Junajted kup). Na pitanje da li je očekivao slavlje, Nikola je odgovorio:
- Nisam, ali duboko u sebi sam se nadao. Otišli smo pet ili šest dana ranije. Bili smo zajedno i družili se. Sve se to prenelo na teren. Volim timski duh, nisam sam na terenu i osećam dodatno samopouzdanje. U ekipi smo imali Novaka. Lajović je, takođe, prikazao sjajnu igru, to je njegov najbolji period.
NOVAKOV POZIV ZA AMERIKU
Delio je teren s Đokovićem, izdvaja turnir u Sinsinatiju:
- Odigrali smo dva puta protiv Nemačke, zatim u Kazahstanu i poslednji masters u sezoni. Imali smo dva bolna poraza u taj-brejku protiv Nemačke, Kazahstance smo pobedili. Bio je to važan trijumf u četvrtfinalu 2021. Imamo pozitivan odnos, Novak me je zvao da igramo u Americi pre dve sezone.
(NE)MOGUĆA REPRIZA
Ćaćić je među onima koji smatraju da velika trojka (Đoković, Nadal i Federer) ne može da se ponovi:
- Pomerili su granice i ne znam da li će u skorijoj budućnosti neko postići takve rezultate. Jedan drugog su gurali i napravili nešto veliko. Siner i Alkaras nisu na tom nivou. Ne vidim novu veliku trojku. Mlađe generacije nemaju istu želju. Mnogo toga se promenilo i u zaradi, postoji i manjak motivacije.
NEDOSTATAK DUBL IGRAČA – HENDIKEP
Posle promene formata u Dejvis kupu dubl je dobio još više na značaju.
- Nekad si imao meč više i priliku da se izvučeš, gde dubl nije bio toliko potreban. U reprezentaciji trenutno imamo samo braću Sabanov – Mateja i Ivana. Ne znam zašto, ali kod nas malo igrača se opredeljuje – to je veliki hendikep. To je jedan od razloga zašto se događaju bolni porazi.
Kako mislite da treba da se unapredi dubl?
- Neophodno je da imaju prednost dubl igrači, a da se singl teniseri koriste kroz njihovo iskustvo. Ne bih isključio ni jedno ni drugo, ali bih kombinovao u zavisnosti od trenutka. Uvek sam igrao s nekim iz singla i odlično sam se uklapao. Ne bi bio problem ni Mateju, ni Ivanu da igraju s Kecmanovićem.
KUM NIJE DUGME
Drugari, saigrači i kumovi. Tako ukratko može da se opiše odnos Ćaćića i Lajovića koji su jedno vreme imali zajednični biznis.
- Imali smo kafeteriju „Laboratorija”, postoji i dalje, ali nismo više vlasnici. Sarađivali smo skoro šest godina. Bilo je lepo i za naše roditelje, većinu vremena provodili su tamo, dok smo mi bili po turnirima.
KĆERKICA VANjA – EPICENTAR SVETA
Karijera je u drugom planu kad sportista postane roditelj. Tako je i kod Ćaćića. Epicentar sveta je mezimica Vanja.
- Kćerkica Vanja ima dve i po godine i počela je da priča, svašta joj pada na pamet. Tenis kad gleda odmah uzima reket i viče: „Tata, tata”.
Počela je da pokazuje želju prema sportu.
- Ima reket, ali do sada nije bila na terenu s tatom... Zapravo, možda jednom, ali nije pratila nijedan meč uživo. Ako bude pokazivala interesovanje, naravno da ću da budem velika podrška. Ne bih joj savetovao da se bavi tenisom, ali ako bude želela neću da kažem ništa. Tenis nije najidealniji za ženski profesionalni sport, naporno je i velika su odricanja. Voleo bih više da izabere kolektivni, gde ima više druženja i empatije.
SUGESTIJA SUPRUGE MARIJANE
Nikola je odugovlačio da objavi da je završio karijeru, ali je poslušao sugestiju supruge Marijane.
- Nisam neko ko se bavi društvenim mrežama. Hteo sam zbog ljudi koji su pratili i gledali da objavim. Ranije sam doneo odluku, dugo mi je trebalo da obelodanim. Bio sam kod kuće sa suprugom koja mi je rekla da moram da objavim, jer dolazi nova sezona.
KOMŠIJA S KRAJINOVIĆEM
Srbija je krajem 2024. dobila dva mlada penzionera u tenisu – Krajinović i Ćaćića.
- Da. Živimo jedan pored drugog, pa možemo da pijemo kafu i čitamo novine – priča uz smeh Nikola.
ULOGA UČITELjA
Popularni Ćaćko već je počeo da deli iskustvo u trenerskim vodama.
- Radim s mladim momkom koji ima 15 godina, zove se Mateja Bojić. Pratim njegov razvojni put, pripreme koje smo odradili prošle su odlično. Učestvujemo na turnirima do 16 i 18 godina. Treniramo na „Gemaksu” i na terenima „Bejslajna” kod Mikija Jankovića.
LIČNA KARTA
Rođen: 7. decembra 1990. u Banjaluci
Prebivalište: Beograd
Visina: 183 cm
Težina: 75 kg
Broj titula u dublu: 3
Najbolji plasman u dublu: 35. mesto
Najbolji rezultat na gren slemovima: četvrtfinale Rolan Garosa 2021.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
