После тог чувеног тајм-аута Србија је направила преокрет и победила Италију. Отишла је у полуфинале Евробаскета, аутоматски и на Светско првенство, на коме је сигла до четвртфинала. Сада је тамо где је није било четврт века - у финалу Европског првенства.
Само зато јер су веровале. Не само у та два последња минута меча против Италије. Већ у сваком заједничком дану од како су се крајем децембра 2011. окупиле у Ковилову.
Веровале су чак и када нико није. Када су убедљиво поражене у првој утакмици овог циклуса – у европским квалификацијама 2012, на гостовању на Цетињу, када су исте године изгубиле од Пољске у последњој секунди.
Веровале су и после пораза од Турске у четвртфиналу Мундобаскета. Нису престале ни када су пре неколико дана изгубиле добијен меч против Литваније, овде у Мађарској.
Све то их је само учинило јачима. Зато их сада корак дели од европског трона. За њега се боре вечерас (19, РТС2) против Француске.
Пре него што је почела анализу данашњег ривала, Марину Маљковић, селекторку нашег тима, питали смо да ли је наш тим спавао после полуфинала. Уз осмехе је одговорила:
– Јесте, мало. Стигао нас је и умор од те силне енергије, ошамућености и шока после свега. И даље траје то несвесно стање, само је сада још већа срећа због оствареног резултата.
Француска је друга омиљена земља наше селекторке. Њена друга домовина, како је сама више пута рекла.
– Француска има изузетан тим, у коме десет девојака подједнако игра. Користе највише ротација на турниру и веома добро их познајем. Не би требало ни залазити у детаље, знам их у душу, али и они мене. Велики су фаворити с обзиром на снагу, феноменалне атлетске квалитете и снагу земље из које долазе. Тако да тактички и кошаркашки не би требало превише трошити речи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.