Пуача: Ко није играо дерби, као да није играо фудбал

Била је деведесета... Тренинг првог тима Партизана на тадашњој „блатуши“, касније због Ивице Осима прозваној „Грбавица“, терену подно јужне трибине на којем су понекад кондиционо радили црно-бели, гледао је голобради момак, новинарима непознат...

- Ово је Петар Пуача, најбољи омладински голгетер Југославије. Дао је више од 50 голова за Звезду у сезони – представише га...

На питање „шта ће у Хумској“, одговорио је сам:

- Прелазим у Партизан!

Реч по реч и ненадана прича за Спортски журнал добила је контуре. Ваљало је ипак проверити колико је прелазак био реалан, а од Стојанчета Ристевског, тадашњег секретара ФК Партизан, касније заменика генералног секретара, није било поузданијег...

- Мали је опасан центарфор, стварно ће да пређе код нас!

И би како је Ристевски рекао, не одмах, неколико месеци касније, али, Пуача је стигао у Партизан у којем шансу, реално, није ни могао да добије поред тадашњих асова од којих су Ивица Осим и Љубиша Тумбаковић створили моћну шампионску екипу... Из Хумске је отишао у ОФК Београд, с Карабурме у Обилић и с Врачара – опет се вратио на Маракану. У дресу Црвене звезде осетио је атмосферу вечитог дербија...

- Одиграо сам 103. и 104. вечити дерби – с поносом се присећа Петар Пуача... – Први смо изгубили на Маракани – 2:3 био је то и опроштај од титуле... Реванширали смо се после два месеца у Купу, биле су две финалне утакмице у мају 1996. Победили смо 3:0 на нашем стадиону, 3:1 на ЈНА и узели смо Куп. То је била генерација Дејана Станковића, Звонка Милојевића, Перице Огњеновића... Играо сам и ја... Партизан је имао изузетно добру генерацију: Краљ, Мирковић, Савељић, Нађ, Ћирић, Милошевић...

Данас је Црвена звезда фаворит већи него икад... Тако бар размишља Пуача:

- Никад до сада није била толика разлика у квалитету. Мислим да је Звезда велики фаворит и да је у свим сегментима боља. Има бољег тренера, боље фудбалере, верујем и да ће навијачи Црвене звезде испунити стадион, јер су партизановци разочарани и више пажње посвећују кошарци. Лопта је округла, али очекујем победу Звезде.

На терену се међутим заборавља разлика, борбеност каткад надомести мањак квалитета...

- Памтим дербије, био сам клинац, кад је Звезда била првак Европе и света, а Партизан је освојио Куп, 1:0 победио је на Маракани, на ЈНА је било 2:2... И онда кад смо ми били можда и најслабији у историји Звезде, у време инфлације 1993, Живадиновић је био тренер, Тумба седео на клупи Партизана, на једној страни Масловар, Дробњак, Ивић, на другој Јокановић, Мијатовић, Брновић... Сви су мислили да Партизан осваја дуплу круну, а Звезда је голом Дробњака главом победила на Маракани у реваншу и после пенала освојила Куп. Не побеђује увек квалитетнији, али, сада је разлика баш велика...

Уверава Пуача да нема утакмице ни приближно сличне вечитом дербију...

- Ко није играо вечити дерби, као да никад није играо фудбал. Играо сам и у Војводини, у Обилићу, ОФК Београду, у италијанским клубовима и све је то ништа у односу на утакмицу Звезде и Партизана. Хоћу да се захвалим Љупку Петровићу, мом фудбалском оцу, он ме је и довео у Звезду. Да није било њега, никад не бих осетио драж дербија и хук 90.000 људи... Освојили смо 1994/95 дуплу круну, у наредној сезони Партизан је узео титулу, ми Куп. То време не може да се заборави...

На крају – закључак:

- Поносан сам што сам играо у и у Звезди и у Партизану, у наша два највећа клуба...