Puača: Ko nije igrao derbi, kao da nije igrao fudbal

Bila je devedeseta... Trening prvog tima Partizana na tadašnjoj „blatuši“, kasnije zbog Ivice Osima prozvanoj „Grbavica“, terenu podno južne tribine na kojem su ponekad kondiciono radili crno-beli, gledao je golobradi momak, novinarima nepoznat...

- Ovo je Petar Puača, najbolji omladinski golgeter Jugoslavije. Dao je više od 50 golova za Zvezdu u sezoni – predstaviše ga...

Na pitanje „šta će u Humskoj“, odgovorio je sam:

- Prelazim u Partizan!

Reč po reč i nenadana priča za Sportski žurnal dobila je konture. Valjalo je ipak proveriti koliko je prelazak bio realan, a od Stojančeta Ristevskog, tadašnjeg sekretara FK Partizan, kasnije zamenika generalnog sekretara, nije bilo pouzdanijeg...

- Mali je opasan centarfor, stvarno će da pređe kod nas!

I bi kako je Ristevski rekao, ne odmah, nekoliko meseci kasnije, ali, Puača je stigao u Partizan u kojem šansu, realno, nije ni mogao da dobije pored tadašnjih asova od kojih su Ivica Osim i Ljubiša Tumbaković stvorili moćnu šampionsku ekipu... Iz Humske je otišao u OFK Beograd, s Karaburme u Obilić i s Vračara – opet se vratio na Marakanu. U dresu Crvene zvezde osetio je atmosferu večitog derbija...

- Odigrao sam 103. i 104. večiti derbi – s ponosom se priseća Petar Puača... – Prvi smo izgubili na Marakani – 2:3 bio je to i oproštaj od titule... Revanširali smo se posle dva meseca u Kupu, bile su dve finalne utakmice u maju 1996. Pobedili smo 3:0 na našem stadionu, 3:1 na JNA i uzeli smo Kup. To je bila generacija Dejana Stankovića, Zvonka Milojevića, Perice Ognjenovića... Igrao sam i ja... Partizan je imao izuzetno dobru generaciju: Kralj, Mirković, Saveljić, Nađ, Ćirić, Milošević...

Danas je Crvena zvezda favorit veći nego ikad... Tako bar razmišlja Puača:

- Nikad do sada nije bila tolika razlika u kvalitetu. Mislim da je Zvezda veliki favorit i da je u svim segmentima bolja. Ima boljeg trenera, bolje fudbalere, verujem i da će navijači Crvene zvezde ispuniti stadion, jer su partizanovci razočarani i više pažnje posvećuju košarci. Lopta je okrugla, ali očekujem pobedu Zvezde.

Na terenu se međutim zaboravlja razlika, borbenost katkad nadomesti manjak kvaliteta...

- Pamtim derbije, bio sam klinac, kad je Zvezda bila prvak Evrope i sveta, a Partizan je osvojio Kup, 1:0 pobedio je na Marakani, na JNA je bilo 2:2... I onda kad smo mi bili možda i najslabiji u istoriji Zvezde, u vreme inflacije 1993, Živadinović je bio trener, Tumba sedeo na klupi Partizana, na jednoj strani Maslovar, Drobnjak, Ivić, na drugoj Jokanović, Mijatović, Brnović... Svi su mislili da Partizan osvaja duplu krunu, a Zvezda je golom Drobnjaka glavom pobedila na Marakani u revanšu i posle penala osvojila Kup. Ne pobeđuje uvek kvalitetniji, ali, sada je razlika baš velika...

Uverava Puača da nema utakmice ni približno slične večitom derbiju...

- Ko nije igrao večiti derbi, kao da nikad nije igrao fudbal. Igrao sam i u Vojvodini, u Obiliću, OFK Beogradu, u italijanskim klubovima i sve je to ništa u odnosu na utakmicu Zvezde i Partizana. Hoću da se zahvalim Ljupku Petroviću, mom fudbalskom ocu, on me je i doveo u Zvezdu. Da nije bilo njega, nikad ne bih osetio draž derbija i huk 90.000 ljudi... Osvojili smo 1994/95 duplu krunu, u narednoj sezoni Partizan je uzeo titulu, mi Kup. To vreme ne može da se zaboravi...

Na kraju – zaključak:

- Ponosan sam što sam igrao u i u Zvezdi i u Partizanu, u naša dva najveća kluba...