Филип Манојловић (29), члан оне сјајне златне генерације „орлића“ која је 2015. године на Новом зеланду постала шампион света до 20 година, био је истински јунак Бањалучана на „Стожицама“.
Не само да је у седмом минуту сусрета против Олимпије у Љубљани одбранио једанаестерац Алехандру Бланку, већ је свих 90 минута био несавладив за „змајчеке“, а интервенцијама, понашањем на терену и хладнокрвношћу улевао је саиграчима сигурност и јачао веровање да може да се направи још један историјски корак на међународној сцени.
– Већ у раној фази утакмице досуђен је пенал против нас. Не бих коментарисао то да ли је био или не, схватио сам да су у том моменту све очи уперене у мене, шта ћу да урадим. Колике су шансе голмана у тим тренуцима? – питао је на почетку Филип Манојловић, дете Црвене звезде и некадашњи „А“ репрезентативац Србије.
Шта Вам је пролазило кроз главу у тим тренуцима?
– Кад је литвански судија показао на „белу тачку“ имао сам неки чудан, али позитиван осећај. Осетио сам огромну подршку саиграча, али и стручног штаба с клупе, бодрили су ме, дали енергију, усадили веру у мене и рекао сам себи – могу ја то! Добар осећај ме није преварио, успео сам да одбраним шут Алехандра Бланка, „прочитао“ сам у коју ће страну да шутира. Тај моменат ћу дуго да памтим, дао нам је ветар у леђа, појачао самопоуздање и веровање. У тим тренуцима били смо још јачи. Био је то први корак ка коначном успеху против Олимпије.
Деловали сте заиста моћно на терену, поред пенала Олимпија је погодила још пречку и то је то од противника?
– Одлично смо се спремили за утакмицу у „Стожицама“, детаљно анализирали противника, сагледали његове и мане и предности. Нисмо играли дефанзивно, нити смо бранили минималну предност из првог сусрета на нашем терену. Настојали смо стално да будемо „горе“, на њиховој половини, стајали високо, а дефанзивно смо, као екипа, одрадили сјајан посао. „Наместили“ смо се у дефанзиви, а све „ничије“ лопте завршиле су у нашем потезу што је био важан сегмент. Одиграли смо тимски и стигли до новог историјског подвига.
Задивили сте Европу, је ли то можда бреме за Борац који нема много интернационалног искуства?
– Пишемо насјајније странице клупске историје. Стварно нам иде добро и желимо да ова наша фудбалска бајка траје што дуже. Треба и даље да наставимо квалитетно да радимо, будемо професионалци и имамо одговорност. Створили смо добру базу, залагање на тренинзима је максимално, на утакмицама такође, уз пожртвовање. Без тога успеха нема! Сигуран сам да сваком играчу, клубу, навијачу, али и граду ово много значи. Срећан сам што сам део ове сјајне, победничке, приче.
Предаха нема, већ у недељу дочекујете Посушје у првенству, каква су очекивања?
– Окрећемо се првенству јер нам је оно важно због жеље и настојања да одбранимо титулу и поново на јесен имамо лакши пут у Европи. Ови успеси у Лиги конференције нас нису „ослепели“ нити понели високо, чврсто смо на земљи. Крећемо у домаћем такмичењу и ништа осим победе против Посушја нас не занима.
РАПИД ИСПУЊЕНА ЖЕЉА
Борац је, стекао се утисак, имао поново среће у жребу, добио је бечки Рапид?
– Други потенцијални ривал је била италијанска Фјорентина, али поново ћемо да играмо против једног клуба из Аустрије. Објективно, Рапид су многи прижељкивали и мислим да нам је жреб испунио жељу. Сада морамо квалитетно да се спремимо за те утакмице, оне ће врло брзо да дођу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
