Био је десни бек европског и светског шампиона. Пропустио је финалну утакмицу у Барију, али његова улога у најславнијој генерацији Црвене звезде (сезоне 1990/91. и 1991/92) биле су немерљиве. Душко Радиновић није био атрактиван као већина осталих изабраника Љупка Петровића у историјској такмичарској години нашег најтрофејнијег клуба, али играчи какав је он био неизоставни су у склапању шампионске машинерије.
Рођени Подгоричанин од 1993. кад је опрему црвено-белих заменио за „одело” Дегерфорша, живи у Шведској, настанио се и запослио као наставник физичког васпитања у Малмеу, у истоименом клубу завршио је каријеру 2000.
Кад год може гледа на ТВ утакмице клуба у којем се прославио, тако ће и данас да посматра 175. вечити дерби.
- Бодовна разлика кад је дерби у питању то не мора ништа да значи. Утакмице наших највећих клубова су специфичне управо због тога што победника често не одлучује тренутна форма и нема везе бодовна разлика. Дешавало се много пута да лошије котирани тим победи, мада чешће је славио фаворит – подсећа Радиновић.
Судећи по пласману бранилац титуле не би требало да има проблема на путу до тријумфа?
- Јасно је да је Звезда у великој предности. Важно је да се црвено-бели не опусте, да не мисле колико су испред вечитог ривала, већ да играју као да им од ове утакмице много тога зависи. Партизан може да казни сваку опуштеност, јер ће имати велики мотив.
Ова генерација клуба са Маракане јесенас је остварила најубедљивију победу као гост у Хумској?
- Био је то велики тријумф. Играчи су се били мобилисали. Морају такви да буду и сада како би поново славили.
Колико сте утакмица Звезде гледали ове сезоне?
- Само мечеве у Лиги шампиона. Немам прилику да у Шведској посматрам сусрете Супер лиге Србије. Добро је што се мој бивши клуб навикао на учешће у европској елити, четврти пут од 2018. С друге стране, игре су биле променљиве, без континуитета, не знам зашто. Разумем ипак, згуснут је распоред, честе утакмице, није било времена за одмор. У данашње време најважније је играти у европској елити.
Успех је играти у најјачем континенталном такмичењу у 21. веку, само учешће би се подразумевало за вашу генерацију из 1991. и 1992?
- Знају се правила у Звезди. Она је увек велика и тражи највише. Треба свакоме да буде сан да игра у најтрофејнијем клубу из Србије. Много ствари треба да се поклопи да неко дође на Маракану, садашњи и будући првотимци морају да то стално имају у виду.
Како вам се свидео доскорашњи десни бек црвено-белих Огњен Мимовић, нови играч Фенербахчеа, тачније Зенита (на позајмици)?
- Видео сам код њега способност да игра одлично у оба правца. Постигао је изузетно важан гол против Бода у Норвешкој, у борби за Лигу шампиона. Жао ми је што је отишао после само годину дана у првом тиму. Минимум су потребне четири године да гро екипе буде на окупу за озбиљније резултате у Европи. Наш тим европског првака се дуго стварао, Михајловић је једини био с нама само шест месеци, ми остали много дуже – подсетио је Радиновић.
ГРЧ ПРЕД БАРИ
До данас је остао мистериозан ваш изостанак са финала Купа шампиона против Олимпика у Барију. Шта је тачно био узрок?
- Повреда, ништа друго. Одиграо сам све утакмице до меча за трофеј. Ухватио ме неки грч пар дана пред утакмицу. Нисам могао да терен, иако сам играо огромну жељу. После недељу дана био сам на терену против Хајдука у финалу купа.
МОЛИО САМ ВЛАДИЦУ ДА НЕ ИГРАМ ПРЕ ТОКИЈА
Је ли истина да сте због пропуштеног меча у Барију тражили од тренера Владице Поповића да пропустите неколико утакмица уочи окршаја са Коло-колом у Токију?
- Јесте. Владица ме је одушевио, био је велики играч, тренер и човек. Рекао сам му да ћу да тренирам у пуном ритму, али да не желим да ризикујем и повредим се као пред Бари. Разумео ме је, таква утакмица игра се само једном у каријери.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
