Bio je desni bek evropskog i svetskog šampiona. Propustio je finalnu utakmicu u Bariju, ali njegova uloga u najslavnijoj generaciji Crvene zvezde (sezone 1990/91. i 1991/92) bile su nemerljive. Duško Radinović nije bio atraktivan kao većina ostalih izabranika Ljupka Petrovića u istorijskoj takmičarskoj godini našeg najtrofejnijeg kluba, ali igrači kakav je on bio neizostavni su u sklapanju šampionske mašinerije.
Rođeni Podgoričanin od 1993. kad je opremu crveno-belih zamenio za „odelo” Degerforša, živi u Švedskoj, nastanio se i zaposlio kao nastavnik fizičkog vaspitanja u Malmeu, u istoimenom klubu završio je karijeru 2000.
Kad god može gleda na TV utakmice kluba u kojem se proslavio, tako će i danas da posmatra 175. večiti derbi.
- Bodovna razlika kad je derbi u pitanju to ne mora ništa da znači. Utakmice naših najvećih klubova su specifične upravo zbog toga što pobednika često ne odlučuje trenutna forma i nema veze bodovna razlika. Dešavalo se mnogo puta da lošije kotirani tim pobedi, mada češće je slavio favorit – podseća Radinović.
Sudeći po plasmanu branilac titule ne bi trebalo da ima problema na putu do trijumfa?
- Jasno je da je Zvezda u velikoj prednosti. Važno je da se crveno-beli ne opuste, da ne misle koliko su ispred večitog rivala, već da igraju kao da im od ove utakmice mnogo toga zavisi. Partizan može da kazni svaku opuštenost, jer će imati veliki motiv.
Ova generacija kluba sa Marakane jesenas je ostvarila najubedljiviju pobedu kao gost u Humskoj?
- Bio je to veliki trijumf. Igrači su se bili mobilisali. Moraju takvi da budu i sada kako bi ponovo slavili.
Koliko ste utakmica Zvezde gledali ove sezone?
- Samo mečeve u Ligi šampiona. Nemam priliku da u Švedskoj posmatram susrete Super lige Srbije. Dobro je što se moj bivši klub navikao na učešće u evropskoj eliti, četvrti put od 2018. S druge strane, igre su bile promenljive, bez kontinuiteta, ne znam zašto. Razumem ipak, zgusnut je raspored, česte utakmice, nije bilo vremena za odmor. U današnje vreme najvažnije je igrati u evropskoj eliti.
Uspeh je igrati u najjačem kontinentalnom takmičenju u 21. veku, samo učešće bi se podrazumevalo za vašu generaciju iz 1991. i 1992?
- Znaju se pravila u Zvezdi. Ona je uvek velika i traži najviše. Treba svakome da bude san da igra u najtrofejnijem klubu iz Srbije. Mnogo stvari treba da se poklopi da neko dođe na Marakanu, sadašnji i budući prvotimci moraju da to stalno imaju u vidu.
Kako vam se svideo doskorašnji desni bek crveno-belih Ognjen Mimović, novi igrač Fenerbahčea, tačnije Zenita (na pozajmici)?
- Video sam kod njega sposobnost da igra odlično u oba pravca. Postigao je izuzetno važan gol protiv Boda u Norveškoj, u borbi za Ligu šampiona. Žao mi je što je otišao posle samo godinu dana u prvom timu. Minimum su potrebne četiri godine da gro ekipe bude na okupu za ozbiljnije rezultate u Evropi. Naš tim evropskog prvaka se dugo stvarao, Mihajlović je jedini bio s nama samo šest meseci, mi ostali mnogo duže – podsetio je Radinović.
GRČ PRED BARI
Do danas je ostao misteriozan vaš izostanak sa finala Kupa šampiona protiv Olimpika u Bariju. Šta je tačno bio uzrok?
- Povreda, ništa drugo. Odigrao sam sve utakmice do meča za trofej. Uhvatio me neki grč par dana pred utakmicu. Nisam mogao da teren, iako sam igrao ogromnu želju. Posle nedelju dana bio sam na terenu protiv Hajduka u finalu kupa.
MOLIO SAM VLADICU DA NE IGRAM PRE TOKIJA
Je li istina da ste zbog propuštenog meča u Bariju tražili od trenera Vladice Popovića da propustite nekoliko utakmica uoči okršaja sa Kolo-kolom u Tokiju?
- Jeste. Vladica me je oduševio, bio je veliki igrač, trener i čovek. Rekao sam mu da ću da treniram u punom ritmu, ali da ne želim da rizikujem i povredim se kao pred Bari. Razumeo me je, takva utakmica igra se samo jednom u karijeri.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
