Маљковић о Американки Пејџ: Рекла сам јој све искрено, да нема новца...

Лако је пронаћи квалитетну играчицу, али како је пронашла девојку таквих људских квалитета, питали смо Маљковићеву.

– Кад сам дошла у Лион, она је била ту и желела је да остане, али ју је стара управа отерала. Већ тада сам почела да слушам о тој дивној личности. Како су видели моје прве тренинге, тако су ми сви људи из клуба рекли како је Пејџ играчица по мом укусу, тај темперамент, да је велики радник, веома позитивна. Да смо њу имали те сезоне у клубу, могли бисмо боље од петог места. 

Са друге стране...

– Играјући за Баскетленд, убијала ме. Нисам могла никако да је сачувам. Наравно да је то мени постало веома занимљиво. Пратила сам је целу годину. Ту је Милош Пађен имао велику улогу својим доласком, јер сам њему пребацила да је он до детаља прати, да ли је то та личност која је мени потребна. Онда сам донела одлуку да морамо да идемо у ту причу странац у репрезентацији.

И контакт је остварен:

– Позвала сам Пејџ. Разговор је био једноставан, као и са Соњом. Са правим личностима и правим спортистима, ствари су невероватно просте. Све сам јој објаснила, у том разговору, на неких месец дана пре него што је требало да играмо против њих у Баскетленду. Дала сам јој довољно времена да све то свари. Јер то је за њу био шок. Рекла сам јој све искрено, да нема новца, да ће играти због нашег спортског менталитета, да ће имати прилику да узме медаљу, оде на Олимпијске игре...

Пејџ, срећом, није много размишљала.

– Нашле смо се на тој утакмици, рекла ми је да је то за њу велики изазов, распитала сам се... Пристала је, а ја сам јавила Савезу да сам нашла играчицу који је, као и наша државна адиминистрација, експресно реаговао. Пејџ је правазишла сва могућа очекивања. Појавила се првог дана припрема. Ниједан амерички играч то не би урадио.