Читаоци „Политике” су 4. марта 1945. са њених стубаца могли да сазнају да су „Савезничке трупе заузеле град Нојс и на томе месту, прекопута Диселдорфа избиле на Рајну”, да је „Црвена армија предала златан кључ града Кошице словачком народу”, који је пронашла код неке немачке јединице, коју је гонила. Да рат још траје није морало да се чита. То је готово могло и да се ослушне, јер су се на Сремском фронту топови надметали међусобно.
То није далеко од Београда у коме је Тито приводио крају „последње консултације” око образовања владе. Главни град је почео да се навикава на живот који долази, мада оно што је било под окупацијом није могло да се заборави. У „Политици” је тог дана објављено да су „Браћа Вукојичић осуђени на губитак српске националне части и на тежак принудни рад а целокупна имовина биће им конфискована” (предузеће „Живојин Вукојичић и син а.д.” из Земуна је оптужено за привредну сарадњу са окупатором), али и да се види репертоар 19 биоскопа и Народног позоришта, а и да се у „Мањежу” даје представа пионирског позоришта.
Ипак, једном вешћу је наш лист најавио нешто чији значај нико у том тренутку није могао ни да наслути. Није била ни уочљива. У рубрици „Дневне вести”, објављиваним без правог наслова, него га је мењала реченица написана великим словима на почетку пасуса, шћућуриле су се на њеном крају, у средини претпоследње стране, „Две лоптачке утакмице на игралишту Југославије”, где се крило следеће обавештење:
„У недељу, 4 марта, на игралишту С. к. „Југославије” одиграће се две лоптачке утакмице. У првом сусрету, од 13 и 45 часова, састају се први пут по ослобођењу раднички клубови „Борац” и Раднички спорт клуб. По свему утакмица ће бити занимљива и узбудљива. У главном сусрету противници ће бити тим I батаљона II београдске бригаде КНОЈ-а и репрезентација УСАОС-а Београда. И ова утакмица привлачи особиту пажњу, јер су тимови приближних снага. Играју познати београдски футбалери. Цене улазницама биће популарне.”
Сама по себи ова вест ни би живела дуже од дана кад је објављена да репрезентација Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије (УСАОС) за Београд није била младица из које се развила и разгранала Црвена звезда. А тог дана је на Старом Дифу одржана омладинска спортска конференција на којој је дошао на свет наш спортски великан, који нам је одавно нека врста разгледнице пред целим светом.
Извештај са тог скупа објављен у понедељак, 5. марта, не открива нам оно што нам је данас важно. Он одговара на питања, која су онда била на дневном реду и упућује на оно што непосредно следи.
У врху последње стране, на средњем ступцу од „Политикиних” пет, испод поднаслова „Јучерашња спортска конференција” стоји наслов у четири реда: „Спорт треба да буде извор снаге, здравља и културног напретка нашег народа”. Оно за шта бисмо сада рекли да је од епохалног значаја је у поднаслову: „Основан је омладински спорт клуб Црвена звезда”.
На безмало две трећине ступца, што је за ондашње прилике огроман простор за спортску информацију, пише:
Јучерашња омладинска спортска конференција отпочела је рад читањем реферата Зорана Жујовића, члана главног и месног одбора УСАОС-а. Пошто је у свом исцрпном реферату оцртао нездрав и штетан развој нашег спорта у бившој Југославији и издајничку улогу коју су водећи спортски клубови и функционери одиграли за време окупације, Жујовић је изнео све могућности које нам се данас указују и задатке који се пред наш спорт у будућности постављају. По овом реферату развила се жива дискусија, у којој су многи омладинци изнели своја запажања и дали своје сугестије, тражећи да се руководство нашег спорта преда онима, који га упражњавају и који су њим директно заинтересовани. На основу реферата и дискусије, донесена је резолуција која је једногласно примљена. У њој се између осталог каже:
„1) Физичка култура и спорт треба да служе као извор снаге, здравља и културног напретка нашег народа. Физкултура треба да још више прошири и продуби јединство наше антифашистичке омладине. Спорт треба да се развија под паролом: „Јачај тело за рат и рад”. Физкултура и спорт у демократској, федеративној Југославији треба да почивају на следећим принципима: а) физкултура и спорт треба да буду упражњавани од стране најширих народних маса. Сваки омладинац и омладинка треба да буду физкултурници; б) Преко спортских клубова треба развити и широк културни и васпитни рад, који ће од физкултурника створити корисне чланове друштва, свесне својих дужности према отаџбини; в) Омладински клубови треба да обухватају разне гране физкултуре и да омогуће својим члановима да се баве са више грана спорта ради њиховог свестраног физичког и духовног развоја.
2) Треба укинути клубове и савезе, који су постојали до 20-Х-1944, и то из следећих разлога: а) под окупацијом стари клубови и савези су директно или индиректно помагали окупатору и народним издајницима, који су се борили против народно-ослободилачког покрета; б) спорт, ограничен углавном на велике клубове, није служио народним масама, већ материјалним интересима појединаца и клубова.
3) Имовина распуштених клубова и савеза треба да се заплени и употреби на развијање физкултуре у широким народним масама. Да та имовина не би била растурена и отуђена до ликвидације тих клубова и савеза, потребно је да народна власт предузме одговарајуће мере, стављајући забрану на њу и томе слично.
4) Поред државних органа и војних спортских организација, носиоци спортског живота и физкултуре у новој Југославији, треба да буду омладинске и синдикалне организације, јер ће само тако физкултура обухватити најшире народне масе.
5) Потребно је основати у Београду омладински клуб за физкултуру и спорт. Ова конференција ће изабрати управу клуба, који има да ради на свестраном развијању физичке културе и спорта међу омладином Београда.
6) Ова конференција ће изабрати акциони одбор, који ће помоћи стварању омладинских клубова истог типа по свим рејонима града Београда, како би била обухваћена читава београдска омладина. Ова конференција ће ставити у дужност одбору да координира рад са радничко-намештеничким спортским одбором, да би заједничким снагама ударили темеље новом спорту у физичкој култури у Београду.
Према томе, омладинска конференција се солидарише с одлукама радничко-намештеничке конференције од 18-II-1945 по свим питањима нове физкултуре и спорта”.
На крају је изабрана управа омладинског спортског клуба „Црвена звезда”, а онда је изабран акциони спортски одбор, па је конференција завршена.
Овом приликом подељене су лепе награде победницима на досадашњим омладинским такмичењима у шаху, пинг-понгу и крос-контриу.”
У то време „Политика” није излазила уторком (у Трећем рајху су и новинари морали да имају један нерадан дан у недељи, што је остало на снази још 15-ак година по његовој пропасти), па следеће помињање Црвене звезде (среда, 7. март)
може да се сматра да од свог настанка није силазила са новинских стубаца. Уједно, сведочи и да Звездино руководство није седело скрштених руку, него се одмах бацило на посао. Наслов, опет онај у истом реду с почетком текста, сам по себи све казује: „Упис у спортски клуб Црвена звезда”:
„На омладинској спортској конференцији од 4. марта, основан је београдски омладински физкултурни спортски клуб „Црвена звезда”. Клуб обухвата разне гране физкултуре и спорта. Да би неко био члан клуба мора поред гимнастике упражњавати још неку спортску дисциплину, коју ће изабрати по својој вољи. Упис у клуб врши се свакодневно од 10-12 и од 18-20 часова у просторијама Месног одбора УСАОС-а, Краља Милутина број 2. Уписнина износи 50 динара, а чланарина 20 динара. Члан клуба може бити сваки омладинац антифашиста.”
Примерак „Политике” је тада коштао 10 динара. А Црвена звезда је од првог дана хтела високо да узлети, па нека кошта шта кошта. Одмах је кренула да се огледа ни мање ни више него с представницима „колевке фудбала”. Уговорила је брже-боље међународну утакмицу.
„Сутра, у недељу, омладински физкултурни спортски клуб „Црвена звезда” одиграће футбалску утакмицу са тимом изабраних играча при енглеској војној мисији. Игра се на игралишту „Југославије”. Почетак у 3 часа по подне. Цене улазницама: трибине 60, стајање 30 динара”, позвао је наш лист љубитеље фудбала на изузетан спортски догађај за оно време.
Црвена звезда је одувек пред себе стављала високе циљеве и смело ишла у њихово остваривање. Нама ова утакмица вероватно изгледа као наивна забава, али Енглези су у оно време сматрани за професоре фудбала, па ако и немају положену професуру неки учитељи могу да буду и из тог сусрета су могле да се извуку поуке.
И Звезда је учила, а никада није, ни пред најтежим испитима, ишла на то да је важно само да положи, да се провуче. Ма колико то тада, а и за садашња наша схватања, изгледало пуко маштање она је у свим спортовима увек себи задавала најтеже циљеве и добрим делом их је и остваривала, па је неколико њених клубова и званично покорило Европу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
