Na današnji dan pre 80 godina je osnovana Crvena zvezda: Igraju poznati beogradski futbaleri (FOTO)

Čitaoci „Politike” su 4. marta 1945. sa njenih stubaca mogli da saznaju da su „Savezničke trupe zauzele grad Nojs i na tome mestu, prekoputa Diseldorfa izbile na Rajnu”, da je „Crvena armija predala zlatan ključ grada Košice slovačkom narodu”, koji je pronašla kod neke nemačke jedinice, koju je gonila. Da rat još traje nije moralo da se čita. To je gotovo moglo i da se oslušne, jer su se na Sremskom frontu topovi nadmetali međusobno.

To nije daleko od Beograda u kome je Tito privodio kraju „poslednje konsultacije” oko obrazovanja vlade. Glavni grad je počeo da se navikava na život koji dolazi, mada ono što je bilo pod okupacijom nije moglo da se zaboravi. U „Politici” je tog dana objavljeno da su „Braća Vukojičić osuđeni na gubitak srpske nacionalne časti i na težak prinudni rad a celokupna imovina biće im konfiskovana” (preduzeće „Živojin Vukojičić i sin a.d.” iz Zemuna je optuženo za privrednu saradnju sa okupatorom), ali i da se vidi repertoar 19 bioskopa i Narodnog pozorišta, a i da se u „Manježu” daje predstava pionirskog pozorišta.

Ipak, jednom vešću je naš list najavio nešto čiji značaj niko u tom trenutku nije mogao ni da nasluti. Nije bila ni uočljiva. U rubrici „Dnevne vesti”, objavljivanim bez pravog naslova, nego ga je menjala rečenica napisana velikim slovima na početku pasusa, šćućurile su se na njenom kraju, u sredini pretposlednje strane, „Dve loptačke utakmice na igralištu Jugoslavije”, gde se krilo sledeće obaveštenje:

„U nedelju, 4 marta, na igralištu S. k. „Jugoslavije” odigraće se dve loptačke utakmice. U prvom susretu, od 13 i 45 časova, sastaju se prvi put po oslobođenju radnički klubovi „Borac” i Radnički sport klub. Po svemu utakmica će biti zanimljiva i uzbudljiva. U glavnom susretu protivnici će biti tim I bataljona II beogradske brigade KNOJ-a i reprezentacija USAOS-a Beograda. I ova utakmica privlači osobitu pažnju, jer su timovi približnih snaga. Igraju poznati beogradski futbaleri. Cene ulaznicama biće popularne.”

Sama po sebi ova vest ni bi živela duže od dana kad je objavljena da reprezentacija Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije (USAOS) za Beograd nije bila mladica iz koje se razvila i razgranala Crvena zvezda. A tog dana je na Starom Difu održana omladinska sportska konferencija na kojoj je došao na svet naš sportski velikan, koji nam je odavno neka vrsta razglednice pred celim svetom.

Izveštaj sa tog skupa objavljen u ponedeljak, 5. marta, ne otkriva nam ono što nam je danas važno. On odgovara na pitanja, koja su onda bila na dnevnom redu i upućuje na ono što neposredno sledi.

U vrhu poslednje strane, na srednjem stupcu od „Politikinih” pet, ispod podnaslova „Jučerašnja sportska konferencija” stoji naslov u četiri reda: „Sport treba da bude izvor snage, zdravlja i kulturnog napretka našeg naroda”. Ono za šta bismo sada rekli da je od epohalnog značaja je u podnaslovu: „Osnovan je omladinski sport klub Crvena zvezda”.

Na bezmalo dve trećine stupca, što je za ondašnje prilike ogroman prostor za sportsku informaciju, piše:

Jučerašnja omladinska sportska konferencija otpočela je rad čitanjem referata Zorana Žujovića, člana glavnog i mesnog odbora USAOS-a. Pošto je u svom iscrpnom referatu ocrtao nezdrav i štetan razvoj našeg sporta u bivšoj Jugoslaviji i izdajničku ulogu koju su vodeći sportski klubovi i funkcioneri odigrali za vreme okupacije, Žujović je izneo sve mogućnosti koje nam se danas ukazuju i zadatke koji se pred naš sport u budućnosti postavljaju. Po ovom referatu razvila se živa diskusija, u kojoj su mnogi omladinci izneli svoja zapažanja i dali svoje sugestije, tražeći da se rukovodstvo našeg sporta preda onima, koji ga upražnjavaju i koji su njim direktno zainteresovani. Na osnovu referata i diskusije, donesena je rezolucija koja je jednoglasno primljena. U njoj se između ostalog kaže:

„1) Fizička kultura i sport treba da služe kao izvor snage, zdravlja i kulturnog napretka našeg naroda. Fizkultura treba da još više proširi i produbi jedinstvo naše antifašističke omladine. Sport treba da se razvija pod parolom: „Jačaj telo za rat i rad”. Fizkultura i sport u demokratskoj, federativnoj Jugoslaviji treba da počivaju na sledećim principima: a) fizkultura i sport treba da budu upražnjavani od strane najširih narodnih masa. Svaki omladinac i omladinka treba da budu fizkulturnici; b) Preko sportskih klubova treba razviti i širok kulturni i vaspitni rad, koji će od fizkulturnika stvoriti korisne članove društva, svesne svojih dužnosti prema otadžbini; v) Omladinski klubovi treba da obuhvataju razne grane fizkulture i da omoguće svojim članovima da se bave sa više grana sporta radi njihovog svestranog fizičkog i duhovnog razvoja.

2) Treba ukinuti klubove i saveze, koji su postojali do 20-H-1944, i to iz sledećih razloga: a) pod okupacijom stari klubovi i savezi su direktno ili indirektno pomagali okupatoru i narodnim izdajnicima, koji su se borili protiv narodno-oslobodilačkog pokreta; b) sport, ograničen uglavnom na velike klubove, nije služio narodnim masama, već materijalnim interesima pojedinaca i klubova.

3) Imovina raspuštenih klubova i saveza treba da se zapleni i upotrebi na razvijanje fizkulture u širokim narodnim masama. Da ta imovina ne bi bila rasturena i otuđena do likvidacije tih klubova i saveza, potrebno je da narodna vlast preduzme odgovarajuće mere, stavljajući zabranu na nju i tome slično.

4) Pored državnih organa i vojnih sportskih organizacija, nosioci sportskog života i fizkulture u novoj Jugoslaviji, treba da budu omladinske i sindikalne organizacije, jer će samo tako fizkultura obuhvatiti najšire narodne mase.

5) Potrebno je osnovati u Beogradu omladinski klub za fizkulturu i sport. Ova konferencija će izabrati upravu kluba, koji ima da radi na svestranom razvijanju fizičke kulture i sporta među omladinom Beograda.

6) Ova konferencija će izabrati akcioni odbor, koji će pomoći stvaranju omladinskih klubova istog tipa po svim rejonima grada Beograda, kako bi bila obuhvaćena čitava beogradska omladina. Ova konferencija će staviti u dužnost odboru da koordinira rad sa radničko-namešteničkim sportskim odborom, da bi zajedničkim snagama udarili temelje novom sportu u fizičkoj kulturi u Beogradu.

Prema tome, omladinska konferencija se solidariše s odlukama radničko-namešteničke konferencije od 18-II-1945 po svim pitanjima nove fizkulture i sporta”.

Na kraju je izabrana uprava omladinskog sportskog kluba „Crvena zvezda”, a onda je izabran akcioni sportski odbor, pa je konferencija završena.

Ovom prilikom podeljene su lepe nagrade pobednicima na dosadašnjim omladinskim takmičenjima u šahu, ping-pongu i kros-kontriu.”

U to vreme „Politika” nije izlazila utorkom (u Trećem rajhu su i novinari morali da imaju jedan neradan dan u nedelji, što je ostalo na snazi još 15-ak godina po njegovoj propasti), pa sledeće pominjanje Crvene zvezde (sreda, 7. mart)

može da se smatra da od svog nastanka nije silazila sa novinskih stubaca. Ujedno, svedoči i da Zvezdino rukovodstvo nije sedelo skrštenih ruku, nego se odmah bacilo na posao. Naslov, opet onaj u istom redu s početkom teksta, sam po sebi sve kazuje: „Upis u sportski klub Crvena zvezda”:

„Na omladinskoj sportskoj konferenciji od 4. marta, osnovan je beogradski omladinski fizkulturni sportski klub „Crvena zvezda”. Klub obuhvata razne grane fizkulture i sporta. Da bi neko bio član kluba mora pored gimnastike upražnjavati još neku sportsku disciplinu, koju će izabrati po svojoj volji. Upis u klub vrši se svakodnevno od 10-12 i od 18-20 časova u prostorijama Mesnog odbora USAOS-a, Kralja Milutina broj 2. Upisnina iznosi 50 dinara, a članarina 20 dinara. Član kluba može biti svaki omladinac antifašista.”

Primerak „Politike” je tada koštao 10 dinara. A Crvena zvezda je od prvog dana htela visoko da uzleti, pa neka košta šta košta. Odmah je krenula da se ogleda ni manje ni više nego s predstavnicima „kolevke fudbala”. Ugovorila je brže-bolje međunarodnu utakmicu.

„Sutra, u nedelju, omladinski fizkulturni sportski klub „Crvena zvezda” odigraće futbalsku utakmicu sa timom izabranih igrača pri engleskoj vojnoj misiji. Igra se na igralištu „Jugoslavije”. Početak u 3 časa po podne. Cene ulaznicama: tribine 60, stajanje 30 dinara”, pozvao je naš list ljubitelje fudbala na izuzetan sportski događaj za ono vreme.

Crvena zvezda je oduvek pred sebe stavljala visoke ciljeve i smelo išla u njihovo ostvarivanje. Nama ova utakmica verovatno izgleda kao naivna zabava, ali Englezi su u ono vreme smatrani za profesore fudbala, pa ako i nemaju položenu profesuru neki učitelji mogu da budu i iz tog susreta su mogle da se izvuku pouke.

I Zvezda je učila, a nikada nije, ni pred najtežim ispitima, išla na to da je važno samo da položi, da se provuče. Ma koliko to tada, a i za sadašnja naša shvatanja, izgledalo puko maštanje ona je u svim sportovima uvek sebi zadavala najteže ciljeve i dobrim delom ih je i ostvarivala, pa je nekoliko njenih klubova i zvanično pokorilo Evropu.