Лакићевић: Срећан сам због првенца

Једноставније него је то ико могао и да претпостави Нови Пазар је у сеф спаковао „три златне полуге” које га приближавају плеј-офу. Увертира дуела деценијских ривала за Гаћиновићев састав била је прилично депресивна. Повреде Месаровића, Антвија, Курдића и жути картони Опаре притисли су тренера Новог Пазара уз зид. Реално, за неке од одсутних праве замене и нису постојале. Због места на табели и домаћег терена, али без подршке публике, Љајић и дружина јесу били благи фаворити, али никако колики би били у другачијим околностима. Новом Пазару је требало да буде довољно добар и довољно ефикасан, то је и био. Ни то што је у односу на прво у другом полувремену Напредак изгледао за две нијансе боље није могло да наштети једанаесторици у плавим дресовима.

Колико је фудбал непредвидива игра најбоље се види по именима стрелаца. Искусни прогнозери су сигурно погодили исход, али и најискуснији не би поцртали Владана Видаковића и Ивана Лакићевића као играче који ће донети тако вредне бодове. Само из једног разлога, та колона је код обојице до ове утакмице била празна. Постигли су дебитантске голове у дресу Новог Пазара, и то такве да се памте. Утакмицу из угла Плавих гол Видаковића из 23. минута значајно је упростио. Себи је, на додавање стрелца другог гола Лакићевића, дао кратак фор за замах који ће голмана Напретка повући да парадом само улепша улазак лопте у мрежу. Један од стандарднијих играча у јесењем делу сезоне тек се у шестом мечу другог дела шампионата нашао у саставу који почиње утакмицу. Током фебруара четири пута је улазио с клупе не сакупивши у игри укупно ни цело полувреме (40 минута).

Иако је Владимир Гаћиновић истакао да је 2:0 у његовом случају знао да буде најопаснији резултат, гол Ивана Лакићевића из 45. минута одвео је тим који предводи на одстојање које је за Напредак каквим се представио на Градском стадиону било недостижно. Лакићевићу је ово била, и дефанзивно и офанзивно, најбоља утакмица у дресу Пазараца. Као да је у глави замислио, ако већ дајем првенац у овом дресу он не сме да буде било какав. Само краљеви шеснаестераца знају да извуку потез из рукава какав је на отвореној сцени публиковао момак из новобеоградског блока 33. Минијатуром у казненом простору уприличено је мало уметничко дело у садејству са косценаристом Адешином Разаком.

- Стално увежбавамо на тренинзима игру од једног до два потеза на простору око 16 метара. Разак ми је дао одличну асистенцију. Нисам у каријери давао много  голова, ово ми је пети, а јесам доста наместио. Леп је гол, као и онај који сам у Панчеву док сам носио дрес Железничара дао Војводини из волеја.

Могли (П.С. надимак Лакићевића скројен по дечаку - главном јунаку „Књиге о џунгли”) одбацује све врсте предрасуда проналазећи инспирацију у животу и фудбалу у уметности, и то у њеном најширем смислу. У овој фази живота више личи на Гаја Монтага, главног јунака свевременског Бредберијевог романа Фаренхајт 451. Чак се и бројка кад се споје најважнији детаљи везани са Лакићевићеву улогу у великој победи поклапа (стрелац у 45. минуту, првог гола у дресу Новог Пазара). Био је „ватрогасац” који је за 90 минута „сагорео и угасио” Напредак.

- Било је зезања у свлачионици због гола. Још као дете знао сам неке голове да постигнем спољним ударцем. Много сам срећан, зато што ми је то први гол за Нови Пазар и што нам је донео три велика бода. Срећан сам и што сам дошао у Нови Пазар. Лепо ми је свих осам месеци колико сам овде. Ово је поклон, баш леп поклон.

Од шест утакмица колико их је Нови Пазар имао у овом делу шампионата Лакићевић се тек трећи пут нашао у најбољем саставу. Гол можда вредан и плеј–офа намењен је једној од најважнијих особа у животу.

- Посвећујем га оцу који је преминуо пре више од осам месеци. Знам да би био много срећан и поносан на мене. Честитам саиграчима и стручном штабу на испољеној жељи и борби. Три велика бода су и поклон навијачима за које ми је жао што нису били уз нас. Да су могли било би све још лепше и боље – сипао је речи из срца Иван Лакићевић.