Звезди за нијансу бољи судијски третман

Бити судија, један је од најтежих хобија, или занимања за које појединац може да се определи. Небитно да ли су у питању делиоци правде, за дрвеним катедрама градских, окружних и виших судова, који одлучују о судбинама и животима појединца, па чак и читавих породица, или они, који обучени у синтетички дрес доносе суд о догађајима на спортским борилишта. Сви они под будним су оком јавности, сваки потез и одлука детаљно се анализирају и оцењују, а каква год та коначна пресуда била, увек ће макар једна страна да се противи, буде незадовољна и сматра неправедно оштећеном.

Управо из тих разлога судије су неретко под притиском мњења, на тачки пуцања, или стубу срама...

Савакако да у домен правила, никако изузетка, спадају и кошаркашке судије, које се, за разлику од бројних других спортова, сусрећу са тешким одлукама више десетина пута у току једне утакмице.

Притисак и жеђ навијача за етикетирањем и вређањем судија у елитном европском такмичењу све је већа. Гнев је досегао врхунац, а посредством друштвених мрежа, испољавање незадовољства је никада лакше.

Заљубљеници у игру под обручима широм Старог континента учестали су коментатори рада судијских тројки, а сваки пораз вољеног тима, кривица је искључиво људи у наранџастом.

Од велике већине не одступају ни навијачи у Србији, који су чак и једни од предводника хајке против делилаца правде већ годинама уназад.

Такви поступци присталица Црвене звезде и Партизана, створили су слику у медијима да су српски представници међу екипама са најлошијим суђењем у Европи. Тачност тврдњи, је тешко проверљива и углавном се базира на субјективном осећају појединца, али услед бројних признатих грешака Евролиге на рачун вечитих ривала јавност у Србији свакако да има право на незадовољство.

Ове сезоне црно и црвено-бели су конкурентни за највиши пласман, па одлуке терцета у наранџастом могу да буду пресудна разлика између великог успеха и пропале сезоне.

Бројке, ипак, говоре нешто друго. А, то је да, што се самог критеријума тиче, српски представници не би требало да се жале у толикој мери.

Против Партизана је ове сезоне досуђено 526 прекршаја, док су се судије у корист црно-белих огласиле 509 пута. То би значило да је на штету Партизана свирано само седамнаест фаулова више, него у његову корист, а таква минимална разлика, после 27 кола елитног такмичења је истински занемарива.

Црвено-бели, с друге стране, по критеријуму делилаца правде, ове сезоне фаулирали су ривале 543 пута, док је прекршај за Звезду свиран у 539 ситуација.

Ово значи да тим с Малог Калемегдана има још, за нијансу бољи, критеријум од вечитог ривала, па је разлика начињених и претрпљених прекршаја свега четири, односно веома близу размере 1:1.

Количина фаулова можда није најмеродавнији критеријум, с обзиром на то да на њега утичу и различити екстерни фактори попут одређеног противника, стила игре, генералног става судија на засебним утакмицама, идентитету и карактеристикама одбрана екипе и других...

Тако је на пример Партизан изнудио 30 прекршаја мање од Црвене звезде, а разлог тога вероватно лежи у чињеници да црно-бели играју на најмање поседа у целој Евролиги, односно само 69, на 40 минута. Мање поседа, директно значи и мање прилике да буду фаулирани.

Ипак, кад је однос тако близу неутралном, претпоставка би морала да буде да је све, мање или више, уреду и да су бројке прилично прихватљиве.

Још један од параметара, који би могао да одгонетне какве су заиста намере судија према вечитим ривалима јесте однос изведених слободних бацања, за и против српских представника.

Црвена звезда, предвођена Филипом Петрушевим и Џоелом Боломбојем има изузетно јаку унутрашњу линију, коју веома често користи. Зато ни не чуди да су црвено-бели до пенала ове сезоне дошли чак 504 пута, док су њихови противници извели 33 слободна бацања мање.

Код Партизана ситуација је нешто неповољнија, пошто су црно-бели 478 пута стали на линију слободних бацања, док је против чете Жељка Обрадовића изведено 498 пенала.

Статистика заиста јесте као бикини, открива све, а не показује ништа, ипак, бројеви сугеришу да Црвена звезда и Партизан заправо немају много права на приговоре, поготово из црвено-белог табора, који је, макар што се тиче прекршаја и слободних бацања, на позитивној страни судијског критеријума.