Zvezdi za nijansu bolji sudijski tretman

Biti sudija, jedan je od najtežih hobija, ili zanimanja za koje pojedinac može da se opredeli. Nebitno da li su u pitanju delioci pravde, za drvenim katedrama gradskih, okružnih i viših sudova, koji odlučuju o sudbinama i životima pojedinca, pa čak i čitavih porodica, ili oni, koji obučeni u sintetički dres donose sud o događajima na sportskim borilišta. Svi oni pod budnim su okom javnosti, svaki potez i odluka detaljno se analiziraju i ocenjuju, a kakva god ta konačna presuda bila, uvek će makar jedna strana da se protivi, bude nezadovoljna i smatra nepravedno oštećenom.

Upravo iz tih razloga sudije su neretko pod pritiskom mnjenja, na tački pucanja, ili stubu srama...

Savakako da u domen pravila, nikako izuzetka, spadaju i košarkaške sudije, koje se, za razliku od brojnih drugih sportova, susreću sa teškim odlukama više desetina puta u toku jedne utakmice.

Pritisak i žeđ navijača za etiketiranjem i vređanjem sudija u elitnom evropskom takmičenju sve je veća. Gnev je dosegao vrhunac, a posredstvom društvenih mreža, ispoljavanje nezadovoljstva je nikada lakše.

Zaljubljenici u igru pod obručima širom Starog kontinenta učestali su komentatori rada sudijskih trojki, a svaki poraz voljenog tima, krivica je isključivo ljudi u narandžastom.

Od velike većine ne odstupaju ni navijači u Srbiji, koji su čak i jedni od predvodnika hajke protiv delilaca pravde već godinama unazad.

Takvi postupci pristalica Crvene zvezde i Partizana, stvorili su sliku u medijima da su srpski predstavnici među ekipama sa najlošijim suđenjem u Evropi. Tačnost tvrdnji, je teško proverljiva i uglavnom se bazira na subjektivnom osećaju pojedinca, ali usled brojnih priznatih grešaka Evrolige na račun večitih rivala javnost u Srbiji svakako da ima pravo na nezadovoljstvo.

Ove sezone crno i crveno-beli su konkurentni za najviši plasman, pa odluke terceta u narandžastom mogu da budu presudna razlika između velikog uspeha i propale sezone.

Brojke, ipak, govore nešto drugo. A, to je da, što se samog kriterijuma tiče, srpski predstavnici ne bi trebalo da se žale u tolikoj meri.

Protiv Partizana je ove sezone dosuđeno 526 prekršaja, dok su se sudije u korist crno-belih oglasile 509 puta. To bi značilo da je na štetu Partizana svirano samo sedamnaest faulova više, nego u njegovu korist, a takva minimalna razlika, posle 27 kola elitnog takmičenja je istinski zanemariva.

Crveno-beli, s druge strane, po kriterijumu delilaca pravde, ove sezone faulirali su rivale 543 puta, dok je prekršaj za Zvezdu sviran u 539 situacija.

Ovo znači da tim s Malog Kalemegdana ima još, za nijansu bolji, kriterijum od večitog rivala, pa je razlika načinjenih i pretrpljenih prekršaja svega četiri, odnosno veoma blizu razmere 1:1.

Količina faulova možda nije najmerodavniji kriterijum, s obzirom na to da na njega utiču i različiti eksterni faktori poput određenog protivnika, stila igre, generalnog stava sudija na zasebnim utakmicama, identitetu i karakteristikama odbrana ekipe i drugih...

Tako je na primer Partizan iznudio 30 prekršaja manje od Crvene zvezde, a razlog toga verovatno leži u činjenici da crno-beli igraju na najmanje poseda u celoj Evroligi, odnosno samo 69, na 40 minuta. Manje poseda, direktno znači i manje prilike da budu faulirani.

Ipak, kad je odnos tako blizu neutralnom, pretpostavka bi morala da bude da je sve, manje ili više, uredu i da su brojke prilično prihvatljive.

Još jedan od parametara, koji bi mogao da odgonetne kakve su zaista namere sudija prema večitim rivalima jeste odnos izvedenih slobodnih bacanja, za i protiv srpskih predstavnika.

Crvena zvezda, predvođena Filipom Petruševim i Džoelom Bolombojem ima izuzetno jaku unutrašnju liniju, koju veoma često koristi. Zato ni ne čudi da su crveno-beli do penala ove sezone došli čak 504 puta, dok su njihovi protivnici izveli 33 slobodna bacanja manje.

Kod Partizana situacija je nešto nepovoljnija, pošto su crno-beli 478 puta stali na liniju slobodnih bacanja, dok je protiv čete Željka Obradovića izvedeno 498 penala.

Statistika zaista jeste kao bikini, otkriva sve, a ne pokazuje ništa, ipak, brojevi sugerišu da Crvena zvezda i Partizan zapravo nemaju mnogo prava na prigovore, pogotovo iz crveno-belog tabora, koji je, makar što se tiče prekršaja i slobodnih bacanja, na pozitivnoj strani sudijskog kriterijuma.