Транспарентност је уједињена у једном: храброст, савест и стручност. Кукавичлук одликује оне недорасле, несигурне и нестручне.
Сергеј Барбарез селектор фудбалске „А“ репрезентације Босне и Херцеговине, кришом, из неке „јазбине“, саопштио је проширени списак играча за старт квалификација за Светско првенство 2026. године у САД, Канади и Мексику и мечеве против Румуније у гостима и Кипра у Зеници.
Дао је Барбарез, који пре „Змајева“ никад никог и нигде није тренирао, списак имена администрацији Савеза да их пошаље у јавност, уз „дозиране“ изјаве после којих представници „седме силе“ нису могли да постављају питања и добију објашњења. Није се селектор удостојио, као до сада, да пред новинарима закаже конференцију и гледа у очи онима који много дуже прате репрезентацију, него што је његов укупни тренерски и играчки стаж.
Зар је то исправан почетак пута ка Мондијалу 2026. године?
Такође, на селекторовом списку нема ниједног фудбалера српске националности. Доласком Барбареза за селектора и Емира Спахића за директора репрезентације Срби су „протерани“ или се мере „на кашичицу“ у табору „Змајева“. Почеле су да се догађају неке чудне ствари, играчи српске и хрватске националности све више окрећу леђа БиХ и у омладинским селекцијама, а онда у медијима федералног Сарајева постају издајници. Уствари су фудбалски прогнаници.
У нови квалификациони циклус БиХ улази без играча из Републике Српске. Каква је то порука?
Сергеј Барбарез је некада, као играч, „умирао“ у неискреној репрезентативној „мултиетничности“ јер га је управо у томе демантовао селекторски посао на који је дошао под великим притиском јавности на челнике Савеза. Сада „Дејтонску земљу“ мери и упоређује по једном ентитету – муслиманско-хрватској федерацији!
Дакле, Мостарац није селектор свих оних који живе у „земљи два ентитета и три народа“. Никад то неће ни да буде, оваквим начином рада и дискриминацијом. Срби воле и верују Драгану Стојковићу, а Хрвати, без обзира иако су заступљенији од Срба у тиму код Барбареза, гледају оно шта ради Златко Далић.
То је босанско-херцеговачка свакодневица и амбијент у којем шампиона бањалучки Борац апсолутно подржава Република Српска, спорадично некадашња Херцег Босна и готово никако „филџан“ територија у пречнику око 70-так километара око Сарајева.
Република Српска је увек у фудбалу БиХ била искрена, чувала заједништво и имала добре намере... Увек је доживљавала понижења! Докле?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
