Тренинг и на Осми март

Кад смо репрезентативку у рвању Јану Петровић (до 59 кг) упитали како ће да проведе данашњи дан, Осми март, кроз осмех је одговорила:

- На струњачи, на тренингу и није ни први ни последњи пут. Код борилачких спортова нема паузе, без обзира на датуме. У репрезентативном сам тиму и сутра путујемо у Тирану, на Европско првенство за млађе сениоре, до 23 године – рекла је чланица Црвене звезде.

Значи, поклон ће доћи од тренера и...?

- Тренера Далибора Перовића нећемо ни да видимо, у суботу иде за главни град Албаније са Андријом Ивановићем, који наступа у слободном стилу. Поклон стиже од брата Јакова и  тате Војислава, припремила сам дар за маму Слађану.

А, поклон од момка?

- Немам момка, али постоји симпатија, видећемо – поново је уследио осмех младе спортисткиње.

После тренинга вероватно следи дружење са колегиницама из репрезентације?

- Бићемо заједно, отићи негде да попијемо сок, освежимо се и морамо брзо кућама, да спремимо ствари за пут на Европско. Испланирале смо дан и одавно знамо распоред којег се придржавамо.

Шта за вас и вашу генерацију значи Осми март, Међународни дан жена?

- Наш дан, дан свих жена, дан пажње и љубави. Као деца добијале смо у Основној и Средњој цвет, знак пажње. Исто је и сад, лепо се не мења, може да буде само лепше.

Да ли у рвању даме и мушкарци имају исти третман?

- Како да не – јасно ће Јана. – Имамо исти третман, велику пажњу и третирају нас на исти начин. Последњих година много се улаже у женско рвање и створени су услови за рад, као код земаља које су најјаче. Кроз максималну посвећеност увек покушавамо да на такмичењима узвратимо резултатима и добрим представљањем Србије.

Овогодишње и прошлогодишње базичне зимске припреме одрадили сте на Дивчибарама, заједно са сениорском мушком репрезентацијом. Има ли савета, подршке и шта значи кад је један великан Давор Штефанек на вашем тренингу?

- Све што су имали репрезентативци Нађ, Комаров и остали, имале смо и ми. Имамо добру комуникацију, разговарамо, питамо што нас занима из борби и све је у одличним односима. Сјајни су и карактерни спортисти, желе и хоће да посаветују и помогну. Причали смо с Давором о раду, плановима и такмичењима и све нам то немерљиво значи. Имамо подршку и верују у нас да можемо до великих резултата. На такмичењима смо им навијачи, они наши. Последњих дана пред пут у Тирану тренирали смо у Кошутњаку, где се припремају четворица другара учесника на Европском. На истом смо задатку, да кроз добар рад и резултате добро представимо наш спорт и земљу и успећемо у томе.

Шта је циљ на ЕП у Тирани?

- Све смо се добро спремиле да пружимо највише што можемо. После тренажног процеса на Дивчибарама, тренирале смо у Кошутњаку, потом две недеље припремног периода одрадиле у Минску. Биле смо у кампу у СЦ „Стајка” и поред нас и домаћих репрезентативки тренирале су и селекције Русије, Казахстана, Киргистана и Узбекистана. Спаринг мечеви пуно значе за дизање форме, поготово кад су на супротној страни старије и искусније из познатих рвачких школа. Ових дана у Кошутњаку радиле смо на техници, с телесном тежином је у реду и темпирале смо форму како треба. Што се циља тиче, даћу и ја и остале другарице све од себе за резултат. Медаља је циљ и од тога не одустајем.

Сезону сте почели бронзом на турниру у Минску?

- Пре кампа учествовале смо на сениорском турниру на којем је, из 12 држава, било 113 такмичарки. Конкуренција је била жестока, задовољна сам оствареним јер је медаља освојена после базичних припрема.

Репрезентација Србије најмлађа је на сваком такмичењу?

- Као кадеткиње такмичиле смо се у јуниорској конкуренцији. Од нас шест које ћемо да будемо у тиму на Европском у Тирани, само је Јована Радивојевић млађа сениорка, остале смо у јуниорској конкуренцији и мени је ово излазна година и медаља би била пун успех. Као јуниорке боримо се на сениорским такмичењима и са далеко старијима од себе. Одлично је за стицање искуства.

Олимпијске игре сан су сваког репрезентативног спортисте?

- Оне су врх свих спортских такмичења и жеља. Напорно је и тешко изборити се за учешће на Играма, где је, за разлику од других великих такмичења, далеко мање рвача у категорији. Младе смо, испред нас је много времена, рада и такмичења и увек треба ићи ка циљу, Играма.

Жене и рвање, за многе је овај спорт груб за нежнији пол?

- Није тако, не мислим да је груб. Онај ко није изашао на струњачу, не може то да процени, нити осети. Има ту доста лепоте. Деценију сам у рвању, готово да сам свакодневно по два сата на тренингу, током припрема и два пута дневно излазим на струњачу и као да сам на њој рођена. Ушло ми у крв.

Где себе видите за десет година?

- Надам се да ћу до тада да освојим оно о чему данас размишљам и желим - сениорске медаље на највећим такмичењима. Не знам где ћу да будем, надам се с породицом. Готово да сам сигурна да ћу да останем у спорту, у ком својству, видећемо – истакла је Јана Петровић, млада репрезентативка Србије.