Trening i na Osmi mart

Kad smo reprezentativku u rvanju Janu Petrović (do 59 kg) upitali kako će da provede današnji dan, Osmi mart, kroz osmeh je odgovorila:

- Na strunjači, na treningu i nije ni prvi ni poslednji put. Kod borilačkih sportova nema pauze, bez obzira na datume. U reprezentativnom sam timu i sutra putujemo u Tiranu, na Evropsko prvenstvo za mlađe seniore, do 23 godine – rekla je članica Crvene zvezde.

Znači, poklon će doći od trenera i...?

- Trenera Dalibora Perovića nećemo ni da vidimo, u subotu ide za glavni grad Albanije sa Andrijom Ivanovićem, koji nastupa u slobodnom stilu. Poklon stiže od brata Jakova i  tate Vojislava, pripremila sam dar za mamu Slađanu.

A, poklon od momka?

- Nemam momka, ali postoji simpatija, videćemo – ponovo je usledio osmeh mlade sportistkinje.

Posle treninga verovatno sledi druženje sa koleginicama iz reprezentacije?

- Bićemo zajedno, otići negde da popijemo sok, osvežimo se i moramo brzo kućama, da spremimo stvari za put na Evropsko. Isplanirale smo dan i odavno znamo raspored kojeg se pridržavamo.

Šta za vas i vašu generaciju znači Osmi mart, Međunarodni dan žena?

- Naš dan, dan svih žena, dan pažnje i ljubavi. Kao deca dobijale smo u Osnovnoj i Srednjoj cvet, znak pažnje. Isto je i sad, lepo se ne menja, može da bude samo lepše.

Da li u rvanju dame i muškarci imaju isti tretman?

- Kako da ne – jasno će Jana. – Imamo isti tretman, veliku pažnju i tretiraju nas na isti način. Poslednjih godina mnogo se ulaže u žensko rvanje i stvoreni su uslovi za rad, kao kod zemalja koje su najjače. Kroz maksimalnu posvećenost uvek pokušavamo da na takmičenjima uzvratimo rezultatima i dobrim predstavljanjem Srbije.

Ovogodišnje i prošlogodišnje bazične zimske pripreme odradili ste na Divčibarama, zajedno sa seniorskom muškom reprezentacijom. Ima li saveta, podrške i šta znači kad je jedan velikan Davor Štefanek na vašem treningu?

- Sve što su imali reprezentativci Nađ, Komarov i ostali, imale smo i mi. Imamo dobru komunikaciju, razgovaramo, pitamo što nas zanima iz borbi i sve je u odličnim odnosima. Sjajni su i karakterni sportisti, žele i hoće da posavetuju i pomognu. Pričali smo s Davorom o radu, planovima i takmičenjima i sve nam to nemerljivo znači. Imamo podršku i veruju u nas da možemo do velikih rezultata. Na takmičenjima smo im navijači, oni naši. Poslednjih dana pred put u Tiranu trenirali smo u Košutnjaku, gde se pripremaju četvorica drugara učesnika na Evropskom. Na istom smo zadatku, da kroz dobar rad i rezultate dobro predstavimo naš sport i zemlju i uspećemo u tome.

Šta je cilj na EP u Tirani?

- Sve smo se dobro spremile da pružimo najviše što možemo. Posle trenažnog procesa na Divčibarama, trenirale smo u Košutnjaku, potom dve nedelje pripremnog perioda odradile u Minsku. Bile smo u kampu u SC „Stajka” i pored nas i domaćih reprezentativki trenirale su i selekcije Rusije, Kazahstana, Kirgistana i Uzbekistana. Sparing mečevi puno znače za dizanje forme, pogotovo kad su na suprotnoj strani starije i iskusnije iz poznatih rvačkih škola. Ovih dana u Košutnjaku radile smo na tehnici, s telesnom težinom je u redu i tempirale smo formu kako treba. Što se cilja tiče, daću i ja i ostale drugarice sve od sebe za rezultat. Medalja je cilj i od toga ne odustajem.

Sezonu ste počeli bronzom na turniru u Minsku?

- Pre kampa učestvovale smo na seniorskom turniru na kojem je, iz 12 država, bilo 113 takmičarki. Konkurencija je bila žestoka, zadovoljna sam ostvarenim jer je medalja osvojena posle bazičnih priprema.

Reprezentacija Srbije najmlađa je na svakom takmičenju?

- Kao kadetkinje takmičile smo se u juniorskoj konkurenciji. Od nas šest koje ćemo da budemo u timu na Evropskom u Tirani, samo je Jovana Radivojević mlađa seniorka, ostale smo u juniorskoj konkurenciji i meni je ovo izlazna godina i medalja bi bila pun uspeh. Kao juniorke borimo se na seniorskim takmičenjima i sa daleko starijima od sebe. Odlično je za sticanje iskustva.

Olimpijske igre san su svakog reprezentativnog sportiste?

- One su vrh svih sportskih takmičenja i želja. Naporno je i teško izboriti se za učešće na Igrama, gde je, za razliku od drugih velikih takmičenja, daleko manje rvača u kategoriji. Mlade smo, ispred nas je mnogo vremena, rada i takmičenja i uvek treba ići ka cilju, Igrama.

Žene i rvanje, za mnoge je ovaj sport grub za nežniji pol?

- Nije tako, ne mislim da je grub. Onaj ko nije izašao na strunjaču, ne može to da proceni, niti oseti. Ima tu dosta lepote. Deceniju sam u rvanju, gotovo da sam svakodnevno po dva sata na treningu, tokom priprema i dva puta dnevno izlazim na strunjaču i kao da sam na njoj rođena. Ušlo mi u krv.

Gde sebe vidite za deset godina?

- Nadam se da ću do tada da osvojim ono o čemu danas razmišljam i želim - seniorske medalje na najvećim takmičenjima. Ne znam gde ću da budem, nadam se s porodicom. Gotovo da sam sigurna da ću da ostanem u sportu, u kom svojstvu, videćemo – istakla je Jana Petrović, mlada reprezentativka Srbije.