Зиљкић: Жал што нисмо дошли до бода

Ни у првих 45 минута Нови Пазар није изгледао лоше против фаворизованог Партизана, али кад ривал има предност 2:0 нормално је да очекивања не могу да буду висока. И поред најава из плавог табора да момци иду у Београд да се надигравају и из такве игре чекају својих пет минута ретко ко је веровао да је тако нешто могуће без играча кадрих да сваког противника увуку у замку.

Без Љајића, Месаровића и Антвија састав Владимира Гаћиновића није исти као кад су они у њему. Зато много вреде тих пет минута који су се протегли на читавих 45 у којима је Партизан имао углавном подређену улогу. После утакмице једино чиме тренер Новог Пазара сме да буде незадовољан јесте резултат. У свему осталом је на добитку који би требало валоризовати у преостала три „квалификациона дуела за пролаз у плеј-оф”. Опорављеним носиоцима игре за изузетно занимљиву завршницу придодаће се и играчи који су се у Хумској толико подигли да би могли бити важан фактор у најзанимљивијем делу сезоне. То се пре свега односи на Алмедина Дина Зиљкића и Александра Ковачевића, па и на Сеада Исламовића и Семира Алића.

У првих 45 минута приметно је било да фали креативности у последњој трећини терена и да је то сегмент игре који се без Адема Љајића не може лако премостити, па све и да се пронађе некакав чаробни штапић. Скоро да се и забравило да Нови Пазар има још једног играча који кад је у форми фудбал држи у малом прсту. Кад се помислило да је Дино Зиљкић зенит каријере већ достигао у бањалучком Борцу и љубљанској Олимпији, па и у Слободи из Тузле и Тузла ситију, 29– годишњи мајстор одлучио је да нас подсети да у овој игри има још много тога да каже. Константно висок пресинг Пазараца без праве лопте у самој завршници напада изгледао је лепо за око, и ништа више од тога.

Да игра Новог Пазара постане комплетна побринуо се читав тим, али да није било Зиљкићевих топ - потеза одбрана црно–белих не би се дала „оладити”. Бивши репрезентативац Босне и Херцеговине је неспорно играч великог умећа, па је било готово за неверовати да ће навијачи Новог Пазара остати жељни тог вица у игри по којем је Зиљкић одувек био препознатљив. Пре нешто више од месец дана једном ногом био је у Скопљу, сад је са обе у клубу где је направио прве кораке. Бљеснуо је кад су многи почели да губе наду и веру у њега. Плава „десетка” правила је у другом полувремену разлику на терену онако како то чини Љајић.

- Срећан сам само кад сам на терену – одмах даје на знање шта му је на души, Зиљкић. - Прошао сам зимске припреме и већ тада сам се вратио у стару форму. Онда је дошао и први гол против Текстилца, па ме више није било у тиму. Надам се да ћу играти што више, јер само кроз утакмице могу да достигнем некадашњу форму. Драго ми је што сам се после ове утакмице у потпуности вратио. Тежак и турбулентан период је иза мене. Хвала управи и тренеру што су ми веровали.

Доминација Новог Пазара протегла се кроз цело друго полувреме. Да су на својој страни имали и наклоност фортуне Гаћиновићеви момци могли су и да избегну пораз.

- Партизан је увек Партизан. Респект за црно-беле, али не могу да се отмем утиску да је требало да извучемо више од минималног пораза. Остаје жал што нисмо дошли до бода. На нама је да се окренемо можда и најважнијој утакмици са Железничаром. Главу горе и само храбро.

Код оба гола Новог Пазара био је додавач, што му је трећа асистенција у првенству. Занимљиво је да је и једину пре ових уписао у дуелу против Партизана. Јесенас је проиграо Бојата код једног од три гола која је његов тим постигао против Парног ваљка. У 90. минуту суботњег дуела само је срећа сачувала Партизан. Иако омален искочио је испред штопера Београђана и главом лопту послао тек пар центиметара од стативе.

- Видео сам лопту у мрежи. Тешка је то ситуација за сваког голмана. Жао ми је што голом нисам ставио печат на ову утакмицу. Ипак, Бог је тако хтео и то не може да се промени – истакао је Зиљкић