Ziljkić: Žal što nismo došli do boda

Ni u prvih 45 minuta Novi Pazar nije izgledao loše protiv favorizovanog Partizana, ali kad rival ima prednost 2:0 normalno je da očekivanja ne mogu da budu visoka. I pored najava iz plavog tabora da momci idu u Beograd da se nadigravaju i iz takve igre čekaju svojih pet minuta retko ko je verovao da je tako nešto moguće bez igrača kadrih da svakog protivnika uvuku u zamku.

Bez Ljajića, Mesarovića i Antvija sastav Vladimira Gaćinovića nije isti kao kad su oni u njemu. Zato mnogo vrede tih pet minuta koji su se protegli na čitavih 45 u kojima je Partizan imao uglavnom podređenu ulogu. Posle utakmice jedino čime trener Novog Pazara sme da bude nezadovoljan jeste rezultat. U svemu ostalom je na dobitku koji bi trebalo valorizovati u preostala tri „kvalifikaciona duela za prolaz u plej-of”. Oporavljenim nosiocima igre za izuzetno zanimljivu završnicu pridodaće se i igrači koji su se u Humskoj toliko podigli da bi mogli biti važan faktor u najzanimljivijem delu sezone. To se pre svega odnosi na Almedina Dina Ziljkića i Aleksandra Kovačevića, pa i na Seada Islamovića i Semira Alića.

U prvih 45 minuta primetno je bilo da fali kreativnosti u poslednjoj trećini terena i da je to segment igre koji se bez Adema Ljajića ne može lako premostiti, pa sve i da se pronađe nekakav čarobni štapić. Skoro da se i zabravilo da Novi Pazar ima još jednog igrača koji kad je u formi fudbal drži u malom prstu. Kad se pomislilo da je Dino Ziljkić zenit karijere već dostigao u banjalučkom Borcu i ljubljanskoj Olimpiji, pa i u Slobodi iz Tuzle i Tuzla sitiju, 29– godišnji majstor odlučio je da nas podseti da u ovoj igri ima još mnogo toga da kaže. Konstantno visok presing Pazaraca bez prave lopte u samoj završnici napada izgledao je lepo za oko, i ništa više od toga.

Da igra Novog Pazara postane kompletna pobrinuo se čitav tim, ali da nije bilo Ziljkićevih top - poteza odbrana crno–belih ne bi se dala „oladiti”. Bivši reprezentativac Bosne i Hercegovine je nesporno igrač velikog umeća, pa je bilo gotovo za neverovati da će navijači Novog Pazara ostati željni tog vica u igri po kojem je Ziljkić oduvek bio prepoznatljiv. Pre nešto više od mesec dana jednom nogom bio je u Skoplju, sad je sa obe u klubu gde je napravio prve korake. Bljesnuo je kad su mnogi počeli da gube nadu i veru u njega. Plava „desetka” pravila je u drugom poluvremenu razliku na terenu onako kako to čini Ljajić.

- Srećan sam samo kad sam na terenu – odmah daje na znanje šta mu je na duši, Ziljkić. - Prošao sam zimske pripreme i već tada sam se vratio u staru formu. Onda je došao i prvi gol protiv Tekstilca, pa me više nije bilo u timu. Nadam se da ću igrati što više, jer samo kroz utakmice mogu da dostignem nekadašnju formu. Drago mi je što sam se posle ove utakmice u potpunosti vratio. Težak i turbulentan period je iza mene. Hvala upravi i treneru što su mi verovali.

Dominacija Novog Pazara protegla se kroz celo drugo poluvreme. Da su na svojoj strani imali i naklonost fortune Gaćinovićevi momci mogli su i da izbegnu poraz.

- Partizan je uvek Partizan. Respekt za crno-bele, ali ne mogu da se otmem utisku da je trebalo da izvučemo više od minimalnog poraza. Ostaje žal što nismo došli do boda. Na nama je da se okrenemo možda i najvažnijoj utakmici sa Železničarom. Glavu gore i samo hrabro.

Kod oba gola Novog Pazara bio je dodavač, što mu je treća asistencija u prvenstvu. Zanimljivo je da je i jedinu pre ovih upisao u duelu protiv Partizana. Jesenas je proigrao Bojata kod jednog od tri gola koja je njegov tim postigao protiv Parnog valjka. U 90. minutu subotnjeg duela samo je sreća sačuvala Partizan. Iako omalen iskočio je ispred štopera Beograđana i glavom loptu poslao tek par centimetara od stative.

- Video sam loptu u mreži. Teška je to situacija za svakog golmana. Žao mi je što golom nisam stavio pečat na ovu utakmicu. Ipak, Bog je tako hteo i to ne može da se promeni – istakao je Ziljkić