ДИРЕКТНО: Борац је заслужио извињење Сарајлија

Шампион Борац, клуб који је толико добра донео босанскохерцеговачком фудбалу на међународној сцени, на „Грбавици“ је дочекан без поштовања, као највећи непријатељ!

Не треба да подсећамо да се бивша, велика, Југославија распала на загребачком „Максимиру“ 1990. године, а оно што је виђено на сарајевском стадиону у недељу вече, у дербију 21. кола Премијер лиге БиХ, јасно говори – „Дејтонска земља“ је апсолутно неодржива у садашњем облику, дубоко национално подељена и без перспективе је.

Најватреније присталице Жељезничара су на јужној трибини развиле два транспарента. На првом је стајало: „Не дамо Босне наше родне груде, све да нам душмани беле дворе нуде“, а онда је писало и ово: „Кад нас позову босанске планине, кад за нама завапи наш дом, ми ћемо се одазвати“.

Хушкачка реторика!

Све је то пропраћено небезбедним ватрометом, скандирањем „Држава Босна“, „Убиј четнике“ и разним шовинистичким повицима...

Фудбалски клуб Борац то није заслужио. Али јесте званично извињење Фудбалског клуба Жељезничар, које није стигло, а морало је! Макар од неког представника сарајевског премијерлигаша. И оно је изостало.

„Манијаци“, како се називају навијачи Жеље, клуба којег је некада волела цела Југа док 1992. године није постао „муслимански тим“, су још једном показали мржњу према Бањалучанима и Републици Српској. Још једна забирњавајућа околност могла би да се идентификује на мечу Жељезничар – Борац, а то су халуцинације „сарајевских хорских певача“ са југа. Они су у Барту Мајерсу, Јуриху Каролини, Себастијану Ерери, Сандију Огринецу, Енверу Кулашину... видели четнике!

Није болест све што боли. Босна и Херцеговина је постала патолошка категорија у којој „ексклузивци права на њу“ негирају „свог“ фудбалског првака, а на почетку европског пута Бањалучана у Лиги шампиона су јесенас навијали за албанску Егнатију!

У данашњим сложеним и компликованим односима у БиХ, када је најпотребнији разум, фудбал би требало да спаја и гради мостове, а не да их руши и разваљује. Међутим, Сарајево је још једном показало чему тежи и шта жели. Они који се „заклињу“ у Босну сами је руше као државу, јер не помињу Херцеговину. „Манијаци“, наставите само тако...

Фудбалски клуб Борац, одавно, има свој пут... И Богу хвала судбина му не зависи од шехер града.