DIREKTNO: Borac je zaslužio izvinjenje Sarajlija

Šampion Borac, klub koji je toliko dobra doneo bosanskohercegovačkom fudbalu na međunarodnoj sceni, na „Grbavici“ je dočekan bez poštovanja, kao najveći neprijatelj!

Ne treba da podsećamo da se bivša, velika, Jugoslavija raspala na zagrebačkom „Maksimiru“ 1990. godine, a ono što je viđeno na sarajevskom stadionu u nedelju veče, u derbiju 21. kola Premijer lige BiH, jasno govori – „Dejtonska zemlja“ je apsolutno neodrživa u sadašnjem obliku, duboko nacionalno podeljena i bez perspektive je.

Najvatrenije pristalice Željezničara su na južnoj tribini razvile dva transparenta. Na prvom je stajalo: „Ne damo Bosne naše rodne grude, sve da nam dušmani bele dvore nude“, a onda je pisalo i ovo: „Kad nas pozovu bosanske planine, kad za nama zavapi naš dom, mi ćemo se odazvati“.

Huškačka retorika!

Sve je to propraćeno nebezbednim vatrometom, skandiranjem „Država Bosna“, „Ubij četnike“ i raznim šovinističkim povicima...

Fudbalski klub Borac to nije zaslužio. Ali jeste zvanično izvinjenje Fudbalskog kluba Željezničar, koje nije stiglo, a moralo je! Makar od nekog predstavnika sarajevskog premijerligaša. I ono je izostalo.

„Manijaci“, kako se nazivaju navijači Želje, kluba kojeg je nekada volela cela Juga dok 1992. godine nije postao „muslimanski tim“, su još jednom pokazali mržnju prema Banjalučanima i Republici Srpskoj. Još jedna zabirnjavajuća okolnost mogla bi da se identifikuje na meču Željezničar – Borac, a to su halucinacije „sarajevskih horskih pevača“ sa juga. Oni su u Bartu Majersu, Jurihu Karolini, Sebastijanu Ereri, Sandiju Ogrinecu, Enveru Kulašinu... videli četnike!

Nije bolest sve što boli. Bosna i Hercegovina je postala patološka kategorija u kojoj „ekskluzivci prava na nju“ negiraju „svog“ fudbalskog prvaka, a na početku evropskog puta Banjalučana u Ligi šampiona su jesenas navijali za albansku Egnatiju!

U današnjim složenim i komplikovanim odnosima u BiH, kada je najpotrebniji razum, fudbal bi trebalo da spaja i gradi mostove, a ne da ih ruši i razvaljuje. Međutim, Sarajevo je još jednom pokazalo čemu teži i šta želi. Oni koji se „zaklinju“ u Bosnu sami je ruše kao državu, jer ne pominju Hercegovinu. „Manijaci“, nastavite samo tako...

Fudbalski klub Borac, odavno, ima svoj put... I Bogu hvala sudbina mu ne zavisi od šeher grada.