Уочи ове сезоне Армин Синанчевић је почео срадњу с Данилом Кртинићем. Здравствени картон српског рекордера у бацању кугле (21,88 м на отвореном и 21,25 м у дворани) био је катастрофалан. Повреда оба рамена, дакле и десног, бацачког, нису му дозвољавале ни да тренира, док о такмичењу није било говора. Да им је неко понудио могућност да се нађу на Првенству Европе у дворани, а не да се бори за медаље у финалу, мислили би да збија неслане шале с њима. Али то се догодило и Синанчевић сe као пети, хицем од 20,49 м, вратио у Србију.
– Веома сам срећан. Ово је велики успех за мене и тренера Данила Кртинића. То нико није могао ни да верује ни да сања, па ни ја. Пре само пет месеци био сам отписан, повређен и сам. Трпео сам велике болове. Чак и данас вучем повреду левог рамена. Ипак сам све издржао и ушао у финале.За само педаљ ми је измакла чак и медаља – анализира Армин Синанчевић своје учешће.
Како сте тренирали с таквим проблемима?
– Радио сам чудне тренинге, јер не могу у теретани да применим 80 одсто вежби неопходних бацачима. Али, чуда се догађају. Верујем мом тренеру и сад сам сигуран у његов план да идуће године идемо на 22 метра и златну медаљу на следећем Европском првенству, али кад будем здрав и 100 одсто спреман.
Искористили смо прилику да чујемо и тренера Данила Кртинића.
Како сте ви доживели и преживели Апелдорн?
– Да је лако није, али срећа прати храбре па мислим да је ово само први корак. Испало је да сам у свему био у праву, а сада поново тврдим - Синанчевић може да буде највећи бацач с наших простора, који ће објединити све медаље с највећих такмичења и пребацити чаробних 22 метра – уверен је тренер Данило Кртинић.
Он је то сам најавио за следећу сезону?
– Једина два предуслова која се морају поклопити јесу да је Армин здрав и други да се препознају његови врхунски домети и улаже у пројекат „22 метра“ и освајања медаља за Србију. Да је тотално здрав, злато би за њега на овом европском првенству у Холандији било дечија игра. Све је ово тренутно остварио с пола тренинга и с једном здравом, боље рећи излеченом руком, али другу нисмо стигли да излечимо и опоравимо.
Армин каже да вас питамо за планове?
–Било је лепо у Холандији престављати нашу земљу. Поносни смо што смоуспели у томе, остварили тренутни максимум. Сад кроз трње до звезда, тако је то у атлетици. Ето, није далеко идуће године Бирмингем. Живи били па видели – на том Еевропском првенству у атлетици, поред скокова планирајте и медаљу у бацањима за Србију.
НЕ ИДЕМО НА ПРВЕНСТВО СВЕТА
Хоћете ли на Првенство светау Нанкинг од 20. до 22. марта?
– Нећемо. Имамо времена, а и знамо како ћемо даље. Велике су нам амбиције и слатки снови и што је најбитније доказали смо да се снови остварују.
ПРВО ДА ЗАГРЛИМ ЋЕРКИЦУ
На питање шта даље, Армин одговара:
- Идем својој породици кући, да загрлим ћеркицу, да се одморим седам дана, а затим нове припреме. Упоредо иде лечење левог рамена и нове вежбе за напад на 21 метар. Близу је септембар и Светско првенство у Јапану. Хвала САС што је веровао у мене. Остало питајте мог тренера. Тек планирамо медаље за насу Србију, а ми Синанчевићи смо велики борци.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
