Uoči ove sezone Armin Sinančević je počeo sradnju s Danilom Krtinićem. Zdravstveni karton srpskog rekordera u bacanju kugle (21,88 m na otvorenom i 21,25 m u dvorani) bio je katastrofalan. Povreda oba ramena, dakle i desnog, bacačkog, nisu mu dozvoljavale ni da trenira, dok o takmičenju nije bilo govora. Da im je neko ponudio mogućnost da se nađu na Prvenstvu Evrope u dvorani, a ne da se bori za medalje u finalu, mislili bi da zbija neslane šale s njima. Ali to se dogodilo i Sinančević se kao peti, hicem od 20,49 m, vratio u Srbiju.
– Veoma sam srećan. Ovo je veliki uspeh za mene i trenera Danila Krtinića. To niko nije mogao ni da veruje ni da sanja, pa ni ja. Pre samo pet meseci bio sam otpisan, povređen i sam. Trpeo sam velike bolove. Čak i danas vučem povredu levog ramena. Ipak sam sve izdržao i ušao u finale.Za samo pedalj mi je izmakla čak i medalja – analizira Armin Sinančević svoje učešće.
Kako ste trenirali s takvim problemima?
– Radio sam čudne treninge, jer ne mogu u teretani da primenim 80 odsto vežbi neophodnih bacačima. Ali, čuda se događaju. Verujem mom treneru i sad sam siguran u njegov plan da iduće godine idemo na 22 metra i zlatnu medalju na sledećem Evropskom prvenstvu, ali kad budem zdrav i 100 odsto spreman.
Iskoristili smo priliku da čujemo i trenera Danila Krtinića.
Kako ste vi doživeli i preživeli Apeldorn?
– Da je lako nije, ali sreća prati hrabre pa mislim da je ovo samo prvi korak. Ispalo je da sam u svemu bio u pravu, a sada ponovo tvrdim - Sinančević može da bude najveći bacač s naših prostora, koji će objediniti sve medalje s najvećih takmičenja i prebaciti čarobnih 22 metra – uveren je trener Danilo Krtinić.
On je to sam najavio za sledeću sezonu?
– Jedina dva preduslova koja se moraju poklopiti jesu da je Armin zdrav i drugi da se prepoznaju njegovi vrhunski dometi i ulaže u projekat „22 metra“ i osvajanja medalja za Srbiju. Da je totalno zdrav, zlato bi za njega na ovom evropskom prvenstvu u Holandiji bilo dečija igra. Sve je ovo trenutno ostvario s pola treninga i s jednom zdravom, bolje reći izlečenom rukom, ali drugu nismo stigli da izlečimo i oporavimo.
Armin kaže da vas pitamo za planove?
–Bilo je lepo u Holandiji prestavljati našu zemlju. Ponosni smo što smouspeli u tome, ostvarili trenutni maksimum. Sad kroz trnje do zvezda, tako je to u atletici. Eto, nije daleko iduće godine Birmingem. Živi bili pa videli – na tom Eevropskom prvenstvu u atletici, pored skokova planirajte i medalju u bacanjima za Srbiju.
NE IDEMO NA PRVENSTVO SVETA
Hoćete li na Prvenstvo svetau Nanking od 20. do 22. marta?
– Nećemo. Imamo vremena, a i znamo kako ćemo dalje. Velike su nam ambicije i slatki snovi i što je najbitnije dokazali smo da se snovi ostvaruju.
PRVO DA ZAGRLIM ĆERKICU
Na pitanje šta dalje, Armin odgovara:
- Idem svojoj porodici kući, da zagrlim ćerkicu, da se odmorim sedam dana, a zatim nove pripreme. Uporedo ide lečenje levog ramena i nove vežbe za napad na 21 metar. Blizu je septembar i Svetsko prvenstvo u Japanu. Hvala SAS što je verovao u mene. Ostalo pitajte mog trenera. Tek planiramo medalje za nasu Srbiju, a mi Sinančevići smo veliki borci.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
