На отварању Олимпијских игара у Паризу прошлог лета, чувени фудбалер Зинедин Зидан понео је бакљу, али брзо је предао и то краљу шљаке Рафаелу Надалу. Шпански ас је на црвеној прашини одиграо јубиларни 60. окршај против највећег ривала Новака Ђоковића. Последњи пут је играо у конкуренцији парова заједно с младим сународником Карлосом Алкарасом.
У интервјуу код Ендија Родика, Бик са Мајорке, открио је како је било иза кулиса на свечаној церемонији у Граду светлости.
- Нисам знао шта ћу да радим. Заправо, рекли су ми пет минута пре него што сам изашао. Знао сам да ћу бити део церемоније, али не и да ћу имати такву улогу. Била је тајна. Стигао сам тамо, нисам знао шта следи, јер су људи из организације хтели да све буде тајновито. Чекао сам у малој просторији, нисам хтео да се гурам и да правим гужву, а падала је и киша. Онда су ми рекли да је време да излазим. Чим сам почео да ходам, мало по мало откривали су ми шта треба да урадим. У том моменту сам сазнао да ћу да преузмем олимпијску бакљу.
На питање како си се осећао у том моменту, Рафа је одговорио:
- Био сам нервозан, нисам знао шта следи. Замисли ситуацију, излазим на сцену, идем нагоре и треба да узмем пламен. Кад сам схватио шта се догађа, у каквој сам позицији, почео сам да плачем. Онда сам одједном себи рекао да морам да се саберем и да није моменат за плакање, не треба да будем толико емотиван, јер је то прелеп тренутак. Рекао сам себи: „Еј, није време за плакање, треба да уживаш“.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
