КОРНЕР: Дуго чекане промене

Предлог о промени система коначно је упућен Извршном одбору ФС Србије на усвајање. Као што је и раније најављено Супер лига би требало да се са 16 скрати на 12 клубова, а други ранг да остане са садашњим бројем учесника (16).

Добро је да није прошао експеримент са Супер Б лигом, поготово што би се у том случају Прва лига претворила у трећу дивизију, а српсколигашко такмичење постало би тек четврти ранг.

Смањење броја клубова у елити одавно је било неопходно. Предуго су се омасовљавањем чинили уступци и зарад наводног развијања фудбалских центара губило на квалитету. Кад је враг однео шалу, односно наши представници у Европи после кратког успона, изгубили стечене позиције, односно високе коефицијенте на УЕФА листи, процењено је да су промене система такмичења једини покушај јачања домаћег надметања.

Останак плеј-офа и плеј-аута у којима ће уместо по осам, учествовати по шест екипа такође је добар предлог. Најквалитетнији клубови имаће још по два међусобна окршаја, а борба за првих шест места донеће неизвесније утакмице. Практично, неће бити небитне позиције, док је и у овом првенству најважније докопати се плеј-офа. Најамбициознији онда јуре пласман у Европу, бар два тима су безбрижна и у доигравању их не занима резултат. Исти је случај и са једним или два тима из плеј-аута кад направе безбедно растојање у односу на угрожене тимове.

Парадокс је да се на овај начин практично враћамо тамо где смо били од 2006. до 2009. кад смо имали сличан систем такмичења. Уместо да се радило на унапређењу таквог модела поново је дата предност омасовљавању. Изгубљене су драгоцене године, а јачање Радничког 1923 и његов први излазак на међународну сцену премало је достигнуће за толику жртву.

Следећа сезона биће препуна тензија јер ће Супер и Прву лигу напустити по пет клубова. Прелазна година је увек и најтежа како бисмо достигли оно што желимо.

У предлогу реформе система такмичења наведено је да ће се и пооштрити критеријуми за добијање лиценце. Не би било добро да се икад понови оваква сезона и дозволи да клубови без услова за одигравање утакмица на свом стадиону буду чланови елите. Текстилац је већ променио три терена (Бачка Паланка, Сента, Лозница), ОФК Београд игра у Зајечару, мада је првенство почео у Лозници, ИМТ је такође био домаћин на два нова стадиона, много више на „Лагатору”, Јединство је кренуло у свом Убу, наставило на Вождовцу, Чукарички се двапут селио, што је све утицало на регуларност. Ако је летња папазјанија имала оправдање у реновирању травнате подлоге све остало је само поштовање пласмана из прошле сезоне, без обзира што поједини клубови немају адекватне услове да буду домаћини у местима где су регистровани.