KORNER: Dugo čekane promene

Predlog o promeni sistema konačno je upućen Izvršnom odboru FS Srbije na usvajanje. Kao što je i ranije najavljeno Super liga bi trebalo da se sa 16 skrati na 12 klubova, a drugi rang da ostane sa sadašnjim brojem učesnika (16).

Dobro je da nije prošao eksperiment sa Super B ligom, pogotovo što bi se u tom slučaju Prva liga pretvorila u treću diviziju, a srpskoligaško takmičenje postalo bi tek četvrti rang.

Smanjenje broja klubova u eliti odavno je bilo neophodno. Predugo su se omasovljavanjem činili ustupci i zarad navodnog razvijanja fudbalskih centara gubilo na kvalitetu. Kad je vrag odneo šalu, odnosno naši predstavnici u Evropi posle kratkog uspona, izgubili stečene pozicije, odnosno visoke koeficijente na UEFA listi, procenjeno je da su promene sistema takmičenja jedini pokušaj jačanja domaćeg nadmetanja.

Ostanak plej-ofa i plej-auta u kojima će umesto po osam, učestvovati po šest ekipa takođe je dobar predlog. Najkvalitetniji klubovi imaće još po dva međusobna okršaja, a borba za prvih šest mesta doneće neizvesnije utakmice. Praktično, neće biti nebitne pozicije, dok je i u ovom prvenstvu najvažnije dokopati se plej-ofa. Najambiciozniji onda jure plasman u Evropu, bar dva tima su bezbrižna i u doigravanju ih ne zanima rezultat. Isti je slučaj i sa jednim ili dva tima iz plej-auta kad naprave bezbedno rastojanje u odnosu na ugrožene timove.

Paradoks je da se na ovaj način praktično vraćamo tamo gde smo bili od 2006. do 2009. kad smo imali sličan sistem takmičenja. Umesto da se radilo na unapređenju takvog modela ponovo je data prednost omasovljavanju. Izgubljene su dragocene godine, a jačanje Radničkog 1923 i njegov prvi izlazak na međunarodnu scenu premalo je dostignuće za toliku žrtvu.

Sledeća sezona biće prepuna tenzija jer će Super i Prvu ligu napustiti po pet klubova. Prelazna godina je uvek i najteža kako bismo dostigli ono što želimo.

U predlogu reforme sistema takmičenja navedeno je da će se i pooštriti kriterijumi za dobijanje licence. Ne bi bilo dobro da se ikad ponovi ovakva sezona i dozvoli da klubovi bez uslova za odigravanje utakmica na svom stadionu budu članovi elite. Tekstilac je već promenio tri terena (Bačka Palanka, Senta, Loznica), OFK Beograd igra u Zaječaru, mada je prvenstvo počeo u Loznici, IMT je takođe bio domaćin na dva nova stadiona, mnogo više na „Lagatoru”, Jedinstvo je krenulo u svom Ubu, nastavilo na Voždovcu, Čukarički se dvaput selio, što je sve uticalo na regularnost. Ako je letnja papazjanija imala opravdanje u renoviranju travnate podloge sve ostalo je samo poštovanje plasmana iz prošle sezone, bez obzira što pojedini klubovi nemaju adekvatne uslove da budu domaćini u mestima gde su registrovani.