Пре меча Арда – Левски (1:1) у Бугарској минут ћутања.
Ништа ту не би било необично да помен није одата живом човеку.
Петко Ганчев нашао се у медијској жижи. А, уствари се налази у селу Коларово у Старој Загори, где га је и нашао новинар бугарског „Блица“.
- Ако бог дозволи, напунићу 79. година 17. јуна.
Дан раније бог се није много питао, већ спикер на утакмици.
- Не пропуштам да гледам Ардине утакмице на ТВ-у. Сада сам против Левског каснио десет минута, јер сам имао посла. Док сам се возио кући, телефон је нон стоп звонио, али док возим не усуђујем се да се јавим. Док сам паркирао испред куће у дворишту супруга плаче, те говори: „Петко, објавили су на телевизији да си умро!“
Потом додатно појашњење.
- Објаснила ми је да су је позвали телефоном и рекли јој шта су чули пре почетка меча између Арде и Левског. Онда су ме позвала двојица пријатеља. Један од њих Валчо Костов је такође гледао пренос: "Ја зовем, ти се не јављаш. Веровао сам у оно што сам чуо и онда сам назвао твоју жену." Други пријатељ, Стојан Илиев, био је на стадиону и каже: „Питам се да ли да плачем или да се смејем“. И ја исто!
Није да му је свеједно.
- Бити жив закопан је прилично стресно, заиста...
Да ли вас је звао неко из Арде?
- Звао ме је спортски директор Ивајло Петков.
Објаснио је шта се догодило.
- Дошло је до забуне. Петков се обавезао да ми касније исприча како се то догодило и ко је крив. Гледајте, понекад се дешавају такве ствари, али ситуација није била нимало лака. Ајде да пронесемо причу по селу, али они то објавише целој фудбалској Бугарској. Да само знате колико нас је људи звало, рођаци, пријатељи, познаници, знани и незнани. Телефон ми је звонио до поноћи.
На крају и осмех.
- Када сам чуо страшну вест, наточио сам себи малу ракију. Хоћу ли некога осуђивати? Нећу никога!
Тако збори човек који је пет година играо за Арду и, како сам наводи, био њен најбољи стрелац са „око 120 голова“, био је у истом клубу помоћни и главни тренер.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
