Pre meča Arda – Levski (1:1) u Bugarskoj minut ćutanja.
Ništa tu ne bi bilo neobično da pomen nije odata živom čoveku.
Petko Gančev našao se u medijskoj žiži. A, ustvari se nalazi u selu Kolarovo u Staroj Zagori, gde ga je i našao novinar bugarskog „Blica“.
- Ako bog dozvoli, napuniću 79. godina 17. juna.
Dan ranije bog se nije mnogo pitao, već spiker na utakmici.
- Ne propuštam da gledam Ardine utakmice na TV-u. Sada sam protiv Levskog kasnio deset minuta, jer sam imao posla. Dok sam se vozio kući, telefon je non stop zvonio, ali dok vozim ne usuđujem se da se javim. Dok sam parkirao ispred kuće u dvorištu supruga plače, te govori: „Petko, objavili su na televiziji da si umro!“
Potom dodatno pojašnjenje.
- Objasnila mi je da su je pozvali telefonom i rekli joj šta su čuli pre početka meča između Arde i Levskog. Onda su me pozvala dvojica prijatelja. Jedan od njih Valčo Kostov je takođe gledao prenos: "Ja zovem, ti se ne javljaš. Verovao sam u ono što sam čuo i onda sam nazvao tvoju ženu." Drugi prijatelj, Stojan Iliev, bio je na stadionu i kaže: „Pitam se da li da plačem ili da se smejem“. I ja isto!
Nije da mu je svejedno.
- Biti živ zakopan je prilično stresno, zaista...
Da li vas je zvao neko iz Arde?
- Zvao me je sportski direktor Ivajlo Petkov.
Objasnio je šta se dogodilo.
- Došlo je do zabune. Petkov se obavezao da mi kasnije ispriča kako se to dogodilo i ko je kriv. Gledajte, ponekad se dešavaju takve stvari, ali situacija nije bila nimalo laka. Ajde da pronesemo priču po selu, ali oni to objaviše celoj fudbalskoj Bugarskoj. Da samo znate koliko nas je ljudi zvalo, rođaci, prijatelji, poznanici, znani i neznani. Telefon mi je zvonio do ponoći.
Na kraju i osmeh.
- Kada sam čuo strašnu vest, natočio sam sebi malu rakiju. Hoću li nekoga osuđivati? Neću nikoga!
Tako zbori čovek koji je pet godina igrao za Ardu i, kako sam navodi, bio njen najbolji strelac sa „oko 120 golova“, bio je u istom klubu pomoćni i glavni trener.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
