У Београду је одржана свечана академија поводом тог успеха, на коме су званично причали и садашњи председник КСС Драган Ђилас, министар омладине и спорта Вања Удовичић, који је играчима из Атине признао да су му били инспирација у каријери, али су репрезентативци после свечаног дела у разговору са новинарима допустили емоцијама да их стигну.
Србија је отишла тада на Европско првенство након три године паузе од свих спортова због санкција Уједињених Нација. Репрезентација се на брзину окупила, одиграла квалификациони турнир и успешно дошла до злата, које је људима у тадашњој Југославији била вероватно и прва лепа ствар од почетка ратова.
Играче је на аеродрому дочекало више хиљада људи, затим је аутобус пратило много аутомобила, да би се на балкону испред скупштине града окупило више десетина хиљада грађана.
– Нисам сигуран да ли је заиста ико од нас тада имао праву слику шта смо урадили. Мислим да нисмо били свесни, нити смо очекивали дочек. Били смо фокусирани на игру. Сада, 20 година касније тек видим како је то изгледало и колико је то људима било значајно – рекао је капитен тог тима Жарко Паспаљ новинарима.
Тада је опевана песма „Сад си уз'о трофеј, Паспаље” (уз варијацију „узео си трофеј, Паспаље”), која је тада постала стандардна у мелодији и стиху за све капитене, само са, наравно, замењеним именима играча.
– Ма, могла је и нека боља песма да буде, али песма је стварно најмање важна. Јесте, тачно је да је наша генерација почела са дочецима и драго ми је због тога. Ко год да је измислио балкон, хвала му – рекао је Паспаљ.
Он је током званичне церемоније изнео предлог да 2. јул постане дан кошарке.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
