– Хватају ме емоције и носталгија и драго ми је да смо се сви још једном окупили. Жао ми је што нису сви дошли, јер је то било више од медаље. Емоције сада су ми исте као онда приликом оног дочека... Ми смо тада као тим били испред свог времена и били смо најбољи у својим клубовима, и то је била наша велика предност – рекао је Даниловић.
Садашњи председник Партизана био је један од најбољих играча и технички, на оба краја терена, а гледање његових утакмица биле су право уживање за све љубитеље кошарке.
Упркос свему томе, његов заштитни знак остало је закуцавање преко центра Литваније у финалу, Арвидаса Сабониса, који је 20 центиметара виши од њега. Даниловић се након тренутка оклевања на питање да одговори како се осећао тада, што је вероватно питање на које је највише одговарао у ових 20 година, широко насмејао.
– Ма, наравно да ми значи то закуцавање, како да ми не значи. А немам шта да се сећам и присећам јер је стално ту, има га на интернету, ви медији га често приказујете, а и моја деца сад кад одрастају, гледам старе утакмице са њима – рекао је Даниловић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.