Лазовић: Збогом куме, почивај у миру

Прерани одлазак Андрије Делибашића је претежак губитак за црногорски спорт, репрезентацију и све клубове у којима је градио каријеру. На комеморативној седници од њега су се опростили син Андреј, председник Сутјеске Борис Рашковић, капитен Будућности Петар Грбић, члан радне групе Партизана Данко Лазовић и председник Фудбалског савеза Црне Горе Дејан Савићевић.

После тешке болести, у 44. години је преминуо легендарни нападач и стрелац једног од најважнијих голова у историји црногорске репрезентације, Андрија Делибашић.

Он је за "храбре соколе" одиграо 21 утакмицу и постигао шест голова. Дебитовао је против Грузије 10. октобра 2009. у квалификацијама за светско првенство и одмах погодио за победу од 2:1.

У каријери је играо за Сутјеску, Партизан, Мајорку, одакле је током четири године ишао на позајмице у Бенфику, Брагу, АЕК из Атине, Беира Мар и Реал сосиједад. Шпанску авантуру наставио је двогодишњим боравком у Еркулесу, да би након тога три године провео у Рајо Ваљекану. У самом финшу каријере је заиграо на Тајланду, за екипу Рачабурија.

Андрија је, осим за репрезентацију Црне Горе, играо и за младу репрезентацију Србије и Црне Горе са којом је освојио сребрну медаљу на Европском првенству одржаном 2004. године у Немачкој.

У тренерској каријери био је помоћник у стручном штабу Партизана и Будућности, затим и шеф стручног штаба Морнара из Бара.

- Данас се опраштамо од човека који је оставио необрисив траг не само на фудбалским теренима већ у срцима свих нас - истакао је председник Сутјеске Борис Рашкови, а пренео сајт РТЦГ.- Андрија Делибашић је био велики фудбалер, међутим, оно што га је издвајало од великих фудбалских професионалаца који су каријере остварили у иностранству, Андрија је своју завршио у нашој Сутјесци. Ово много говори о њему као човеку и о његовој љубави према граду Никшићу у којем је порастао и клубу у којем је поникао.  Његов живот обилежили су таленат, рад и борба. Али оно по чему се разликовао од других била је његова скромност. Без обзира на успех, остао је једноставан, непосредан, увиек свој. Никада није тражио пажњу, а опет је појавом и делима освајао људе. Постизао је голове, који су ушли у историју, донео незаборавне тренутке свим клубовима за које је играо и, наравно, навијачима репрезентације Црне Горе. Сутјеска ће чувати и неговати сећања на Андрију, у новим клупским просторијама добиће заслужено место које ће служити као подстрек сваком младом човеку који закорачи у свет фудбала. Драги Андрија, хвала ти на свему, што си нам дао, почивај у миру шампионе. Твоје име никада неће бити заборављено. Нека ти је вјечна слава и хвала.

Партизан је увек знао да препозна таленте, па је тако био и случај Андрије. Са само 14 година преселио се у Београд и задужио црно-белу опрему клуба у чијој ће историји бити уписан „златним” словима. О Делију и његовој заоставштини у клубу говорио је некадашњи саиграч и сад члан привременог органа Партизана Данко Лазовић.

- Драги пријатељи, данас вам се обраћам испред клуба Партизан али прије свега као Андријин кум, пријатељ и некадашњи саиграч. Са дубоком тугом, али огромним поносом и поштовањем према свему што је Андрија урадио за Партизан. Данас кад смо се окупили да му кажемо последње збогом, сећамо се његовог осмеха, ведрог духа, дечачке искрености које је делио са свима нама. У моје лично име и у име Партизана изговарам речи дубоке захвалности и поштовања према човеку, мом ваљаном куму који је својим животом обогатио животе свих нас. Драги мој куме, био си велика радост и понос. Збогом куме, заувек ћеш бити део Партизана, мене и моје породице. Почивај у миру.

Након играчке каријере, Андрија ја наставио као фудбалски тренер. Прва страница био је Београд и поново Партизан. Тренерски пут је наставио у Црној Гори у редовима Будућности где је био помоћни тренер. Наставио је самосталним радом као шеф стручног штаба Морнара да би се након боравка у Бару вратио у Будућност и то на место спортског директора. У име клуба са којим је Андрија освојио све трофеје у црногорском фудбалу опростио се капитен сениорског тима Петар Грбић.

- Друг, брат, пријатељ, учитељ, тренер, директор али пре свега за нас из плаво-беле породице био си човек. Нико од нас није могао ни да сања да наш Дели може да изгуби било какву борбу јер си нас навикао да дајеш историјске голове да доносиш успехе као што си у наш клуб донео победнички менталитет. Борио си се као лав до последњег даха, али болест је била опака и тешка. О твојим успесима ће се вечно писати. Испред клуба желим да ти обећам још нешто, Будућност ће да ниже трофеје а сваки од њих биће и твој.  Једном си већ полетио до неба, закуцао лопту и Енглезе и донео нам највећу спортску срећу. Ово ти је други пут да летиш, сад на неко боље место на један дужи пут, нажалост, без повратка. Срећан сам што сам те имао у свом животу, никада нећеш знати колико ћеш недостајати. Нека те анђели чувају, а ми ћемо те чувати од заборава.

Испред ФСЦГ говорио је председник Дејан Савићевић.

- Окупили смо се да са овог места одамо почаст Андрији Делибашићу, који је оставио неизбрисив траг на терену и у срцима свих нас. Напустио нас је човек ког смо волели као сина, супруга, родитеља, пријатеља, колегу и саиграча. а којем су се бројни навијачи дивили због знања и лакоће са којом је постизао голове за све тимове чије је боје бранио. О Андријиној каријери знамо мање-више све. Испричано је небројено пута да је његова блистава фудбалска сторија започела и завршила се у родном Никшићу и у плаво-белом дресу Сутјеске, док је у међувремену био идол навијача Партизана, Мајорке, Бенфике, Браге, Аека, Беире Мар, Реал сосиједада, Еркулеса, Рајо Ваљекана и италијанског Рачабурија у претпоследњем чину дугогодишње каријере. Његово име ће заувек остати записано „златним” словима у аналима црногорског фудбала. Захвални смо му на свему што је учинио за наш спорт, за нашу заједницу и за све нас којима је био узор. Увек кад буде играла наша репрезентација, твоји „соколи“, допираће са трибина хук твог имена и скандирање навијача – Андрија, Андрија, Делибашић Андрија! Почивај у миру, драги Андрија. Нека ти је вечна слава и хвала.

Андрија Делибашић је данас сахрањен у родном Никшићу.