Звезда ближа плеј-ину него плеј-офу

Није успела Црвена звезда да комплетира један од највећих преокрета у клупској историји, пошто је после великог минуса, с полувремена, поражена од мадридског Реала – 72:78. Био је то заиста частан покушај изабраника Јаниса Сферопулоса, уз огромну вољу, борбу и жар, па им навијачи засигурно неће много да замере. Ипак, квалитет и искуство Реалових индивидуалаца, на крају су били пресудни фактор… Црвено-бели су овим поразом умногоме закомпликовали ситуацију кад је плеј-оф у питању.

Навијачи Црвене звезде, надмашили су себе у уводним минутима утакмице, брзина звука у Београдској арени досегла је ону светла, а атмосфера је била незаборавна.

Спектакуларни перформанс присталица нису успели да испрате црвено-бели играчи, који су се нашли у двоцифреном минусу, већ после два минута – 0:10.

Приморало је то Јаниса Сферопулоса да се баш брзо огласи са клупе и затражи тајм-аут.

Ипак, ни кратак предах и охрабрујуће речи грчког стручњака, нису помогле црвено-белима да начну зачарани обруч ривала.

Нерешива енигма, за дефанзиву српског шампиона, на другој страни, био је Валтер Таварес, који је малтретирао Дејана Давидовца и Филипа Петрушева.

Горостас са Зеленортских острва рано је сакупио шест поена и три скока за врло убедљивих, чак болних– 14:0.

Клетву у нападу, после готово шест минута скинуо је Филип Петрушев и то са линије за слободна бацања – 2:14.

Ти погоци, били су довољни да се пробије психолошка баријера, код домаћих, који су колико-толико успели да успоставе егал, па предност Мадриђана није знатно расла у тренуцима који су уследили.

Погодак за три Уга Гонзалеса била је последња успешна нападачка секвенца у првом кварталу, па је после десет минута на семафору стајало – 22:9, у корист распуцаних гостију.

Уводни моменти друге четвртине били су позорница за Милоша Теодосића, који је уписао поене у два узастопна напада, одмах потом и асистенцију за Филипа Петрушева, чиме је, макар мало, покренуо успавану црвено-белу офанзиву – 14:24.

Ипак, да је победа императив и за, ове сезоне поприлично слабашног, Краља било је сасвим јасно – „Блицкриг” Шпанаца и серија 6:0 у свега 90 секунди, па је предност гостију поново била убедљива – 30:14.

Погодак за три Јага дос Сантоса поново је распламсао ватру у Београдској арени, те улио трачак наде да би црвено-бели, до полувремена, могли да умање велики заостатак – 21:34.

То је, на велику жалост црвено-белог аудиторијума, био последњи трзај спрског представника у првом полувремену, које је завршено огромном разликом – 42:27, у корист Краљевског клуба.

Велики одмор био је преко потребан Црвеној звезди, а резултати позитивне менталне снаге и свежине, били су видљиви, одмах по повратку играча на терен. Много више енергије, воље и храбрости показали су црвено-бели у дефанзиви, што је био добар почетак и најава нешто конкретнијег напада.

Коди Милер-Мекинтајер још једним поготком за три поена подигао је публику на ноге, те умањио заостатак – 32:44.

Амерички организатор игре, био је једини, који је успевао да пронађе пут до коша Мадриђана, те је половином треће деонице био једини стрелац за Црвену звезду у другом полувремену, са чак осам поена – 34:46.

Одржао је тако Милер-Мекинтајер главу изнад воде домаћима, барем до уласка у последњих десет минута.

Ношена фантастичним навијањем успела је Црвена звезда да још мало умањи предност ривала, али је у финални квартал и даље ушла уз двоцифрен минус – 45:55.

Колико је гостима из шпанске престонице била потребна победа у Београду, сведочи и њихов одговор, после нешто лошије треће четвртине.

Сличном агресивношћу, с каквом је Звезда отворила трећи период, Мадриђани су отворили последњи, па је за прве поене домаћих морало да се сачека два и по минута, а они су стигли после поготка Џона Брауна из рекета – 47:59.

Наставио је, веома често оспоравани, Џон Браун да буде црвено-бела сламка спаса, пошто је после велике борбе изборио офанзивни скок, изнудио прекршај, потом и поентирао, па је српски шампион први пут, практично од почетка утакмице заостатак спустио на једноцифрен – 52:61.

Био је то повод да се и Ћус Матео, огласи са клупе и затражи тајм-аут, његов тек други на целом мечу.

После кратког предаха, тимови су наставили да размењују кошеве, дефанзивна утакмица, у касне сате, попримила је епитет нападачки нешто узбудљивије, али је вођство Реала остало, мање-више непромењено – 66:56.

Минус је био велики, на сату је остало тек нешто мало мање од четири минута, игра није била блистава, али присутни су веровали у чудо и 20.997 гледалаца сањало је заједнички сан.

Добре секвенце Милер-Мекинтајера и Николе Калинића били су носећи стубови таквих надања, а разлика је била сведена на свега два поседа – 67:72.

Идентичан минус имали су црвено-бели и пред улазак у последњи минут, семафор је показивао – 74:69 у корист гостију, који су кренули у још један напад, а чврста и квалитетна одбрана била је императив.

То је управо оно што се и догодило – приморали су црвено-бели Реал на изгубљену лопту квалитетним пресингом, а из првог следећег напада поново је, за три поена, био прецизан, синоћ свемогући Коди Милер-Мекинтајер – 72:74.

Надљудски американчеви напори, ипак су остали узалудни, Реал је славио – 78:72, те тако додатно закомпликовао ситуацију за црвено-беле, који су сада ближе плеј-ину, него плеј-оф зони.