Zvezda bliža plej-inu nego plej-ofu

Nije uspela Crvena zvezda da kompletira jedan od najvećih preokreta u klupskoj istoriji, pošto je posle velikog minusa, s poluvremena, poražena od madridskog Reala – 72:78. Bio je to zaista častan pokušaj izabranika Janisa Sferopulosa, uz ogromnu volju, borbu i žar, pa im navijači zasigurno neće mnogo da zamere. Ipak, kvalitet i iskustvo Realovih individualaca, na kraju su bili presudni faktor… Crveno-beli su ovim porazom umnogome zakomplikovali situaciju kad je plej-of u pitanju.

Navijači Crvene zvezde, nadmašili su sebe u uvodnim minutima utakmice, brzina zvuka u Beogradskoj areni dosegla je onu svetla, a atmosfera je bila nezaboravna.

Spektakularni performans pristalica nisu uspeli da isprate crveno-beli igrači, koji su se našli u dvocifrenom minusu, već posle dva minuta – 0:10.

Primoralo je to Janisa Sferopulosa da se baš brzo oglasi sa klupe i zatraži tajm-aut.

Ipak, ni kratak predah i ohrabrujuće reči grčkog stručnjaka, nisu pomogle crveno-belima da načnu začarani obruč rivala.

Nerešiva enigma, za defanzivu srpskog šampiona, na drugoj strani, bio je Valter Tavares, koji je maltretirao Dejana Davidovca i Filipa Petruševa.

Gorostas sa Zelenortskih ostrva rano je sakupio šest poena i tri skoka za vrlo ubedljivih, čak bolnih– 14:0.

Kletvu u napadu, posle gotovo šest minuta skinuo je Filip Petrušev i to sa linije za slobodna bacanja – 2:14.

Ti pogoci, bili su dovoljni da se probije psihološka barijera, kod domaćih, koji su koliko-toliko uspeli da uspostave egal, pa prednost Madriđana nije znatno rasla u trenucima koji su usledili.

Pogodak za tri Uga Gonzalesa bila je poslednja uspešna napadačka sekvenca u prvom kvartalu, pa je posle deset minuta na semaforu stajalo – 22:9, u korist raspucanih gostiju.

Uvodni momenti druge četvrtine bili su pozornica za Miloša Teodosića, koji je upisao poene u dva uzastopna napada, odmah potom i asistenciju za Filipa Petruševa, čime je, makar malo, pokrenuo uspavanu crveno-belu ofanzivu – 14:24.

Ipak, da je pobeda imperativ i za, ove sezone poprilično slabašnog, Kralja bilo je sasvim jasno – „Blickrig” Španaca i serija 6:0 u svega 90 sekundi, pa je prednost gostiju ponovo bila ubedljiva – 30:14.

Pogodak za tri Jaga dos Santosa ponovo je rasplamsao vatru u Beogradskoj areni, te ulio tračak nade da bi crveno-beli, do poluvremena, mogli da umanje veliki zaostatak – 21:34.

To je, na veliku žalost crveno-belog auditorijuma, bio poslednji trzaj sprskog predstavnika u prvom poluvremenu, koje je završeno ogromnom razlikom – 42:27, u korist Kraljevskog kluba.

Veliki odmor bio je preko potreban Crvenoj zvezdi, a rezultati pozitivne mentalne snage i svežine, bili su vidljivi, odmah po povratku igrača na teren. Mnogo više energije, volje i hrabrosti pokazali su crveno-beli u defanzivi, što je bio dobar početak i najava nešto konkretnijeg napada.

Kodi Miler-Mekintajer još jednim pogotkom za tri poena podigao je publiku na noge, te umanjio zaostatak – 32:44.

Američki organizator igre, bio je jedini, koji je uspevao da pronađe put do koša Madriđana, te je polovinom treće deonice bio jedini strelac za Crvenu zvezdu u drugom poluvremenu, sa čak osam poena – 34:46.

Održao je tako Miler-Mekintajer glavu iznad vode domaćima, barem do ulaska u poslednjih deset minuta.

Nošena fantastičnim navijanjem uspela je Crvena zvezda da još malo umanji prednost rivala, ali je u finalni kvartal i dalje ušla uz dvocifren minus – 45:55.

Koliko je gostima iz španske prestonice bila potrebna pobeda u Beogradu, svedoči i njihov odgovor, posle nešto lošije treće četvrtine.

Sličnom agresivnošću, s kakvom je Zvezda otvorila treći period, Madriđani su otvorili poslednji, pa je za prve poene domaćih moralo da se sačeka dva i po minuta, a oni su stigli posle pogotka Džona Brauna iz reketa – 47:59.

Nastavio je, veoma često osporavani, Džon Braun da bude crveno-bela slamka spasa, pošto je posle velike borbe izborio ofanzivni skok, iznudio prekršaj, potom i poentirao, pa je srpski šampion prvi put, praktično od početka utakmice zaostatak spustio na jednocifren – 52:61.

Bio je to povod da se i Ćus Mateo, oglasi sa klupe i zatraži tajm-aut, njegov tek drugi na celom meču.

Posle kratkog predaha, timovi su nastavili da razmenjuju koševe, defanzivna utakmica, u kasne sate, poprimila je epitet napadački nešto uzbudljivije, ali je vođstvo Reala ostalo, manje-više nepromenjeno – 66:56.

Minus je bio veliki, na satu je ostalo tek nešto malo manje od četiri minuta, igra nije bila blistava, ali prisutni su verovali u čudo i 20.997 gledalaca sanjalo je zajednički san.

Dobre sekvence Miler-Mekintajera i Nikole Kalinića bili su noseći stubovi takvih nadanja, a razlika je bila svedena na svega dva poseda – 67:72.

Identičan minus imali su crveno-beli i pred ulazak u poslednji minut, semafor je pokazivao – 74:69 u korist gostiju, koji su krenuli u još jedan napad, a čvrsta i kvalitetna odbrana bila je imperativ.

To je upravo ono što se i dogodilo – primorali su crveno-beli Real na izgubljenu loptu kvalitetnim presingom, a iz prvog sledećeg napada ponovo je, za tri poena, bio precizan, sinoć svemogući Kodi Miler-Mekintajer – 72:74.

Nadljudski amerikančevi napori, ipak su ostali uzaludni, Real je slavio – 78:72, te tako dodatno zakomplikovao situaciju za crveno-bele, koji su sada bliže plej-inu, nego plej-of zoni.