Шест сушних година

Кад је Партизан подигао последњи трофеј, Саша Илић је био капитен, одлучујући гол постигао је Бојан Остојић, обојица су одавно окачили копачке о клин и баве се тренерским послом. За нешто више од месец дана навршиће се тачно шест година откако је Парни ваљка освојио масовније такмичење, победом над Црвеном звездом на нашем највећем стадиону.

Чињеница, тим из Љутице Богдана има највећи буџет, чест је учесник Лиге шампиона и најјачи је клуб у Србији на терену, али и ван њега. Међутим, навијачи Партизана ни у најгорим кошмарима, тог 23. маја 2019, нису могли да замисле да њихови љубимци шест година неће да освоје трофеј.

У бившој држави шест година без титуле и купа су се дешавале популарној „великој четворци”, али од распада Југославије у Србији су се увек питала само два клуба, што неуспех Парног ваљка последњих неколико година чини још већим. Црно-бели су последњи пут имали овако сушан период без трофеја крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века.

У овој сезони, Парни ваљак је испао из шампионске трке још почетком септембра, не математички, али било је јасно да не може да прати корак за лидером, којем је тренутно потребан бод у наредних осам мечева, како би оверио титулу.

Сходно томе, клуб из Хумске је све карте бацио на масовније такмичење, али стао је већ у четвртфиналу. Наиме, Парни ваљак није успео да постигне гол ТСЦ-у за 180 минута, прво у првенству, а затим и купу, те је елиминисан после једанаестераца.

Како каже наш народ срећу треба заслужити, а питање је да ли је вицепрвак Србије заслужио да га погледа Фортуна у пенал-рулету, с обзиром на то да на домаћем терену на два меча није успео да затресе мрежу клубу који ће највероватније да игра плеј-аут Супер лиге. На крају, после 24 једанаестерца и велике драме Парни ваљак је испао из купа и дефинитивно окончао још једну сезону без трофеја.

Сушни дани на црно-белој страни Топчидера почели су од сезоне 2019/20. Партизан је тада имао сјајне играче попут Умара Садика, Такуме Асана, Саше Здјелара, шест година млађег Бибарса Натха, Владимира Стојковића… Изабраници тадашњег тренера Сава Милошевића били су егал са славним Манчестер јунајтедом у Хумској (0:1), био је то тим који је играо атрактиван, али не и такмичарски фудбал.

Црно-бели су тој сезони два пута победили Црвену звезду и ремизирали на Маракани, али просипали су бодове против Младости из Лучана, Спартака, Вождовца и Напретка, те су првенство окончали на другом месту. Парни ваљак је изборио финале купа 2020. и на том путу срушио је највећег ривала, али у финалу је поражен од Војводине после једанаестераца.

Наредне сезоне догодио се исти сценарио, Парни ваљак је морао да се задовољи другим местом у шампионату, док је у финалу масовнијег такмичења поново поражен после пенала, овог пута од Црвене звезде.

Партизан је био најближи трофеју, последњих шест година, у сезони 2021/22. Александар Станојевић је направио прави такмичарски тим, црно-бели су у првенству остварили 31 победу, пет ремија и свега један пораз, који га је на крају коштао трона. Наиме, клуб из Хумске је шампионску трку окончао са 98 бодова, али то му није било довољно да први прође кроз циљ, јер је Звезда имала два више.

Партизан се прошетао и до финала купа, али није успео да савлада вечитог ривала на стадиону „Рајко Митић”, те је Александар Катаи голом донео још једну дуплу круну црвено-белима.

Уследила је најлошија сезона Парног ваљка од распада СФРЈ, клуб из Хумске је првенство завршио на четвртом месту, а у масовнијем такмичењу поклекао је већ на првом тесту и елиминисан у Сремској Митровици од Радничког. Тада је почела Партизанова „тренерска вртешка” и није се зауставила до данас.

У сезони 2023/24. Игор Дуљај је вратио наду Гробарима, макар на кратко. Црно-бели су били „јесењи прваци” и то након победе над највећим ривалом. Ипак, Парни ваљак на пролеће није успео да парира Црвеној звезди, почео је да просипа бодове и на крају је једва задржао друго место. Жреб је у полуфиналу спојио Партизан са Црвеном звездом, наравно, на стадиону „Рајко Митић” и Звезда је рутински славила и елиминисала највећег ривала.

Ова сезона донела је промене које су морале много раније да се догоде по мишљењу великог броја навијача Партизана. Клуб су напустили, између осталих, Милорад Вучелић и Милош Вазура, док су на чело Парног ваљка дошли Расим Љајић, Предраг Мијатовић и Данко Лазовић.

Наравно, ништа не може да се промени преко ноћи, посебно у јеку сезоне, па Привремени орган није могао много да учини кад је спортски део у питању.

Сходно томе, Партизанов играчки кадар остао је готово непромењен после зимског прелазног рока и јасно је да он у овом тренутку нема квалитет за велика дела. Један од два највећа српска клуба пролази кроз један од најтежих периода у славној историји, а агонији се не назире крај.