Šest sušnih godina

Kad je Partizan podigao poslednji trofej, Saša Ilić je bio kapiten, odlučujući gol postigao je Bojan Ostojić, obojica su odavno okačili kopačke o klin i bave se trenerskim poslom. Za nešto više od mesec dana navršiće se tačno šest godina otkako je Parni valjka osvojio masovnije takmičenje, pobedom nad Crvenom zvezdom na našem najvećem stadionu.

Činjenica, tim iz Ljutice Bogdana ima najveći budžet, čest je učesnik Lige šampiona i najjači je klub u Srbiji na terenu, ali i van njega. Međutim, navijači Partizana ni u najgorim košmarima, tog 23. maja 2019, nisu mogli da zamisle da njihovi ljubimci šest godina neće da osvoje trofej.

U bivšoj državi šest godina bez titule i kupa su se dešavale popularnoj „velikoj četvorci”, ali od raspada Jugoslavije u Srbiji su se uvek pitala samo dva kluba, što neuspeh Parnog valjka poslednjih nekoliko godina čini još većim. Crno-beli su poslednji put imali ovako sušan period bez trofeja krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

U ovoj sezoni, Parni valjak je ispao iz šampionske trke još početkom septembra, ne matematički, ali bilo je jasno da ne može da prati korak za liderom, kojem je trenutno potreban bod u narednih osam mečeva, kako bi overio titulu.

Shodno tome, klub iz Humske je sve karte bacio na masovnije takmičenje, ali stao je već u četvrtfinalu. Naime, Parni valjak nije uspeo da postigne gol TSC-u za 180 minuta, prvo u prvenstvu, a zatim i kupu, te je eliminisan posle jedanaesteraca.

Kako kaže naš narod sreću treba zaslužiti, a pitanje je da li je viceprvak Srbije zaslužio da ga pogleda Fortuna u penal-ruletu, s obzirom na to da na domaćem terenu na dva meča nije uspeo da zatrese mrežu klubu koji će najverovatnije da igra plej-aut Super lige. Na kraju, posle 24 jedanaesterca i velike drame Parni valjak je ispao iz kupa i definitivno okončao još jednu sezonu bez trofeja.

Sušni dani na crno-beloj strani Topčidera počeli su od sezone 2019/20. Partizan je tada imao sjajne igrače poput Umara Sadika, Takume Asana, Saše Zdjelara, šest godina mlađeg Bibarsa Natha, Vladimira Stojkovića… Izabranici tadašnjeg trenera Sava Miloševića bili su egal sa slavnim Mančester junajtedom u Humskoj (0:1), bio je to tim koji je igrao atraktivan, ali ne i takmičarski fudbal.

Crno-beli su toj sezoni dva puta pobedili Crvenu zvezdu i remizirali na Marakani, ali prosipali su bodove protiv Mladosti iz Lučana, Spartaka, Voždovca i Napretka, te su prvenstvo okončali na drugom mestu. Parni valjak je izborio finale kupa 2020. i na tom putu srušio je najvećeg rivala, ali u finalu je poražen od Vojvodine posle jedanaesteraca.

Naredne sezone dogodio se isti scenario, Parni valjak je morao da se zadovolji drugim mestom u šampionatu, dok je u finalu masovnijeg takmičenja ponovo poražen posle penala, ovog puta od Crvene zvezde.

Partizan je bio najbliži trofeju, poslednjih šest godina, u sezoni 2021/22. Aleksandar Stanojević je napravio pravi takmičarski tim, crno-beli su u prvenstvu ostvarili 31 pobedu, pet remija i svega jedan poraz, koji ga je na kraju koštao trona. Naime, klub iz Humske je šampionsku trku okončao sa 98 bodova, ali to mu nije bilo dovoljno da prvi prođe kroz cilj, jer je Zvezda imala dva više.

Partizan se prošetao i do finala kupa, ali nije uspeo da savlada večitog rivala na stadionu „Rajko Mitić”, te je Aleksandar Katai golom doneo još jednu duplu krunu crveno-belima.

Usledila je najlošija sezona Parnog valjka od raspada SFRJ, klub iz Humske je prvenstvo završio na četvrtom mestu, a u masovnijem takmičenju poklekao je već na prvom testu i eliminisan u Sremskoj Mitrovici od Radničkog. Tada je počela Partizanova „trenerska vrteška” i nije se zaustavila do danas.

U sezoni 2023/24. Igor Duljaj je vratio nadu Grobarima, makar na kratko. Crno-beli su bili „jesenji prvaci” i to nakon pobede nad najvećim rivalom. Ipak, Parni valjak na proleće nije uspeo da parira Crvenoj zvezdi, počeo je da prosipa bodove i na kraju je jedva zadržao drugo mesto. Žreb je u polufinalu spojio Partizan sa Crvenom zvezdom, naravno, na stadionu „Rajko Mitić” i Zvezda je rutinski slavila i eliminisala najvećeg rivala.

Ova sezona donela je promene koje su morale mnogo ranije da se dogode po mišljenju velikog broja navijača Partizana. Klub su napustili, između ostalih, Milorad Vučelić i Miloš Vazura, dok su na čelo Parnog valjka došli Rasim Ljajić, Predrag Mijatović i Danko Lazović.

Naravno, ništa ne može da se promeni preko noći, posebno u jeku sezone, pa Privremeni organ nije mogao mnogo da učini kad je sportski deo u pitanju.

Shodno tome, Partizanov igrački kadar ostao je gotovo nepromenjen posle zimskog prelaznog roka i jasno je da on u ovom trenutku nema kvalitet za velika dela. Jedan od dva najveća srpska kluba prolazi kroz jedan od najtežih perioda u slavnoj istoriji, a agoniji se ne nazire kraj.