Наставиће Црвена звезда само да сања плеј-оф сан и десету годину заредом... Тако близу, а тако далеко били су изабраници Јаниса Сферопулоса, којима су пад форме у финишу сезоне и паклен распоред на крају дошли главе.
Имали су све у својим рукама на Малом Калемегдану, после бајковите прве половине континенталног такмичења… Дуго су удобно седели међу водећих пет екипа, чак и кад су бележили лоше игре и резултате, имали су и среће да конкуренција губи, те би остајали релативно безбедни, при самом врху табеле.
Ипак, да има истине у изреци „ко не плати на мосту, платиће на ћуприји”, испоставило се у последњих неколико утакмица, где су црвено-бели кестење из ватре морали да ваде против неких од највећих екипа Старог континента. Јесу се храбро борили црвено-бели, супротставили са ставом европској буржоазији, али на крају, ипак, остали „кратки” за нешто више…
Цела сезона Црвене звезде у Евролиги може се свести у свега шест слова и две веома кратке речи – за мало…
За мало су српски шампиони остали без директног плеј-оф места, онда су за још мање остали и без осме позиције, која би их ставила у знатно бољи положај у доигравању, да би на крају за исто толико мало остали без проласка у другу рунду плеј-ина, те четвртим узастопним поразом завршили такмичење у елити.
Кад се подвуче црта, Црвена звезда јесте истински направила искорак, у односу на све претходне сезоне на евро сцени. Одвео је Јанис Сферопулос српског шампиона корак даље, додуше онај први бебећи, најситнији… Тињала је нада, макар још једну утакмицу да црвено-бели могу до плеј-офа, иако после свега приказаног остаје јасно, да још нису на том нивоу.
Депресија, туга и разочарање надвили су се над Малим Калемегданом, али има ли потребе за тим и да ли се сезона, с оваквим епилогом, ипак, може сматрати успешном?
Узевши у обзир приказано Црвене звезде, мимо резултата, ова такмичарска година, могла би да се подведе под прилично успешну… Добро је играо српски шампион, током већег дела сезоне и у поразима скупо продао кожу великанима, имао и неких непотребних пропуста и киксева, али и славних подвига. Фактор доступности играча, среће, поклапања других резултата неретко нису били на Звездиној страни, али су је у неколико ситуација и погурали у жељеном смеру.
На крају само је резултат изостао, али узевши у обзир искуство, буџет и квалитет, црвено-бели одиграли су сасвим задовољавајуће, направили добру базу и основу, на коју треба надоградити. Стиче се утисак да, ипак, недостаје квалитета и да би један „суперстар” играч ову екипу могао да одведе далеко, можда већ наредне сезоне…
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
