Трајковић: Рад награђен великим успехом

На Европском шампионату у Братислави, репрезентативци Србије освојили су три медаље. Азамат Тускаев (57 кг) био је други у слободном, а у грчко – римском стилу, одличје истог сјајаосвојио је Георгиј Тибилов (60 кг), док је Александар Комаров пригрлио бронзу.

Војислав Трајковић, први тренер тима у грчко – римском стилу, био је јасан у уводу разговора за Журнал.

- Успех је огроман и током припрема најављивали смо да би једна медаља чинила задовољство, а и њу треба освојити. Конкуренција је била жестока, у грчко – римском борила су се 172. такмичара, ми смо имали петорицу и кад се подвукла црта, видели сте и сами, могло је да буде још боље.

Тибилов је имао прилику да постане првак континента?

- Шанса за злато је постојала, као и жал што није шампион Европе. Рекао сам после меча да је направио једну грешку и омогућио предност противнику, коју није могао да стигне. Репрезентативци увек имају силне мотиве,  посвећени су до краја и желе највише за себе и екипу, али некад треба и мало среће. Нисмо је имали у Братислави, не само у Тибиловом финалу.

Наступ Комарова, првака из Букурешта 2024, био је под знаком питања?

- Само за лекаре, за њега дилема није постојала. Четири ноћи и пет дана провео је у болници, по изласку био је у аутобусу за Братиславу. Кад сам дошао по њега да га одвезем до стана, одмах ми је рекао, хоћу да се борим. У полуфиналном мечу са Мађаром Лошонцием, у једном моменту је стао, тренутак непажње и дилема да ли је стопало изван струњаче и то је ривал искористио. Требао је да предупреди и не дозволи да судија одлучује. Неки су у овом мечу видели и грешке арбитра, али о томе могу кад детаљно одгледам меч. Многи на месту Комарова не би ни путовали на турнир, камоли изашли на струњачу.

Само што нисте заплакали кад је, током вечере, устао да каже коју реч и истакао ваше заслуге, рекао да сте добар тренер и диван човек. Хтео је и медаљу да вам поклони?

- Кад смо се вратили у хотел, отишао је у собу и донео медаљу да ми је поклони.  Наравно да ми није падало на памет да је узмем. Он је за њу много тога ризиковао, видели сте да је два последња меча завршио са крвавом усном, масницама око ока и „печатима“ по челу. Важније од овога је преглед по повратку у Зрењанин. У болници су рекли да је добро, да се стање грла поправило и да наредних недељу дана, до нове контроле, треба да пије лекове. Што се тиче тога „диван човек“, све бих за њих учинио, али на тренинзима и такмичењима, зна се чија је прва и последња. Професионалци су и немам проблема.

Алекса Илић (77 кг) дебитовао је на ЕП?

- Победио је далеко искуснијег Литванца Галкинаса, па изгубио од Молдавца Соловеиа и мало му је фалило за даљи пролаз. Његова категорија изузетно је тешка, много „ала“ нагомиланих исксутвом. Алекса је наоружан стрпљењем, од малих ногу је у рвању и до Игара 2028, биће на нивоу за медаљу.

Да ли сте очекивали више од Себастиана Нађа (67 кг) и Али Арсалана (72 кг)?

- Јесам, шансе су постојале. Нађ је победио Норвежанина Јоргенсена и вратио му за раније поразе, успео да дође до реперсажа и пораз од Француза Гуендеза коштао га је борбе за бронзу. Има квалитет, искусан је, добро тренира, али се мор више порадити на концентрацији. Арсалан је први меч добио за двадесетак секунди, у други је олако ушао и у првој рунди изгубио од Литванца Слеиве. После испадања фаворита, видео је себе на трону, ушао опуштено у меч и много га је коштало. Био је много тужан и брзо схватио грешку. Наук за даље, слабих нема и сваки меч је доказивање.

Какви су даљи планови?

- Оба Ускрса су у недељу, следи Први мај и празнике ће провести код својих кућа. Они су он 9. јануара и припрема на Дивчибарама у погону. Они су, између свих обавеза, у неколико наврата, укупно 11 дана били са породицама. Много су радили и медаље су награда. Окупљање је планирано за 15. мај, до тада ће вежбати у клубовима и од првог окупљања почињу припреме за СП у Загребу у септембру. У рвању паузе нема – закључио је репрезентативни тренер Војислав Трајковић.

Трајковић је крајем прошле године изабран за првог тренера репрезентације, а на ЕП помагали су му некадашњи великани, легендарни Давор Штефанек, Александар Максимовић и Кристиан Фрис.