Trajković: Rad nagrađen velikim uspehom

Na Evropskom šampionatu u Bratislavi, reprezentativci Srbije osvojili su tri medalje. Azamat Tuskaev (57 kg) bio je drugi u slobodnom, a u grčko – rimskom stilu, odličje istog sjajaosvojio je Georgij Tibilov (60 kg), dok je Aleksandar Komarov prigrlio bronzu.

Vojislav Trajković, prvi trener tima u grčko – rimskom stilu, bio je jasan u uvodu razgovora za Žurnal.

- Uspeh je ogroman i tokom priprema najavljivali smo da bi jedna medalja činila zadovoljstvo, a i nju treba osvojiti. Konkurencija je bila žestoka, u grčko – rimskom borila su se 172. takmičara, mi smo imali petoricu i kad se podvukla crta, videli ste i sami, moglo je da bude još bolje.

Tibilov je imao priliku da postane prvak kontinenta?

- Šansa za zlato je postojala, kao i žal što nije šampion Evrope. Rekao sam posle meča da je napravio jednu grešku i omogućio prednost protivniku, koju nije mogao da stigne. Reprezentativci uvek imaju silne motive,  posvećeni su do kraja i žele najviše za sebe i ekipu, ali nekad treba i malo sreće. Nismo je imali u Bratislavi, ne samo u Tibilovom finalu.

Nastup Komarova, prvaka iz Bukurešta 2024, bio je pod znakom pitanja?

- Samo za lekare, za njega dilema nije postojala. Četiri noći i pet dana proveo je u bolnici, po izlasku bio je u autobusu za Bratislavu. Kad sam došao po njega da ga odvezem do stana, odmah mi je rekao, hoću da se borim. U polufinalnom meču sa Mađarom Lošonciem, u jednom momentu je stao, trenutak nepažnje i dilema da li je stopalo izvan strunjače i to je rival iskoristio. Trebao je da predupredi i ne dozvoli da sudija odlučuje. Neki su u ovom meču videli i greške arbitra, ali o tome mogu kad detaljno odgledam meč. Mnogi na mestu Komarova ne bi ni putovali na turnir, kamoli izašli na strunjaču.

Samo što niste zaplakali kad je, tokom večere, ustao da kaže koju reč i istakao vaše zasluge, rekao da ste dobar trener i divan čovek. Hteo je i medalju da vam pokloni?

- Kad smo se vratili u hotel, otišao je u sobu i doneo medalju da mi je pokloni.  Naravno da mi nije padalo na pamet da je uzmem. On je za nju mnogo toga rizikovao, videli ste da je dva poslednja meča završio sa krvavom usnom, masnicama oko oka i „pečatima“ po čelu. Važnije od ovoga je pregled po povratku u Zrenjanin. U bolnici su rekli da je dobro, da se stanje grla popravilo i da narednih nedelju dana, do nove kontrole, treba da pije lekove. Što se tiče toga „divan čovek“, sve bih za njih učinio, ali na treninzima i takmičenjima, zna se čija je prva i poslednja. Profesionalci su i nemam problema.

Aleksa Ilić (77 kg) debitovao je na EP?

- Pobedio je daleko iskusnijeg Litvanca Galkinasa, pa izgubio od Moldavca Soloveia i malo mu je falilo za dalji prolaz. Njegova kategorija izuzetno je teška, mnogo „ala“ nagomilanih isksutvom. Aleksa je naoružan strpljenjem, od malih nogu je u rvanju i do Igara 2028, biće na nivou za medalju.

Da li ste očekivali više od Sebastiana Nađa (67 kg) i Ali Arsalana (72 kg)?

- Jesam, šanse su postojale. Nađ je pobedio Norvežanina Jorgensena i vratio mu za ranije poraze, uspeo da dođe do repersaža i poraz od Francuza Guendeza koštao ga je borbe za bronzu. Ima kvalitet, iskusan je, dobro trenira, ali se mor više poraditi na koncentraciji. Arsalan je prvi meč dobio za dvadesetak sekundi, u drugi je olako ušao i u prvoj rundi izgubio od Litvanca Sleive. Posle ispadanja favorita, video je sebe na tronu, ušao opušteno u meč i mnogo ga je koštalo. Bio je mnogo tužan i brzo shvatio grešku. Nauk za dalje, slabih nema i svaki meč je dokazivanje.

Kakvi su dalji planovi?

- Oba Uskrsa su u nedelju, sledi Prvi maj i praznike će provesti kod svojih kuća. Oni su on 9. januara i priprema na Divčibarama u pogonu. Oni su, između svih obaveza, u nekoliko navrata, ukupno 11 dana bili sa porodicama. Mnogo su radili i medalje su nagrada. Okupljanje je planirano za 15. maj, do tada će vežbati u klubovima i od prvog okupljanja počinju pripreme za SP u Zagrebu u septembru. U rvanju pauze nema – zaključio je reprezentativni trener Vojislav Trajković.

Trajković je krajem prošle godine izabran za prvog trenera reprezentacije, a na EP pomagali su mu nekadašnji velikani, legendarni Davor Štefanek, Aleksandar Maksimović i Kristian Fris.