Медаља за младе борце

На недавно завршеном првенству Европе у рвању, Србија је имала седам такмичара и освојене су три медаље. Георгиј Тибилов (до 60 кг) на победничком постољу попео се на други степеник и око врата је засијало сребрно одличје.

Момак огромног срца и велике храбрости, лавовски се борио на континенталном шампионату у Братислави и мало је недостајало да пригрли најсјајнију медаљу.

Годину је почео тријумфом на престижном турниру Ранкинг серије, одржаном почетком фебруара у Загребу. Иако су базичне припреме тек биле завршене, а ноге оловно тешке, лако је излазио на крај са ривалима и злато из Хрватске, утицало је да буде носиоц жреба у својој категорији на ЕП.

У првој борби лако је савладао Пољака Томажа Скрипчака, техничким тушем у четвртом минуту. Потом је био бољи од земљака Садика Лалаева, који се такмичио као неутрални индивидуални спортиста, без обележја Русије. Вратио му је дуг за пораз на прошлом ЕП, кад су се борили за бронзано одличје. У финалу Нихад Захид Мамадли из Азербејџана, савладао је Тибилова.

- После моје грешке, освојио је бодове из партера, дошао до предности, а остало је мало времена да га стигнем и евентуално преокренем резултат. Тешко је кад се изгуби финални меч, али не могу да не будем задовољан. „Азер“ је много добар борац, био је првак планете у категорији до 63 кг, међутим, не кажем да је и бољи, биће времена за реванш – каже Тибилов.

На почетку године, кад сте освојили Ранкинг турнир у Загребу, тренер Војислав Трајковић најавио је добар наступ и у Братислави?

- Добро и ангажовано сам одрадио прве овогодишње припреме и осетио сам велику дозу енергије. У Загребу сам победио Азербејџанца Гарибова, па Израелца Фетененеа у полуфиналу, први пут Иранца Насерпоура, који ме је, док сам бранио боје Русије, победио три пута, у конкуренцији јуниора и млађих сениора. У финалу Ранкинга био сам бољи од Узбекистанца Ганиева и четири тријумфа су потврдила да је иза мене био добар и напоран рад, а увек успеси доносе нову и вишу дозу самопоуздања.

За вас је познато да сте максимално ангажовани у сваком тренажном процесу и, кажу, кад имате слободне дане и одете у посету породици у Русији, тренирате редовно?

- Никад се, од 9. јануара и првог тренинга на Дивчибарама, нисам одмарао. Кренуо сам раније, крајем прошле године, кад је Пролетер тријумфовао у плеј-офу, па сам наставио у родном Владикавказу и дошао спреман за тренинге на Дивчибарама. Не могу да будем неактиван.

Тренери истичу да се медаља у рвању осваја само напорним радом и великим одрицањем?

- То је тако код борилачких спортова, где се не сме дозволити пауза и сваки дан се мора тренирати. Ако ниси у дворани, треба да си на трчању, нису у питању само тренинзи на струњачи или у теретани. Све што сам радио, а пуно сам провео у тренажном процесу, донело је ову медаљу и оне предходне. На овом ЕП у Братислави, боље сам разумео себе, знам шта ми је још потребно да бих освојио злато. Идем постепено, корак по корак и три године сам радио да бих стигао до европског финала и нећу се на овоме зауставити.

На припремама имате доста спаринг мечева са репрезентативцима других земаља и то су борбе које не заостају за турнирским?

- Изузетно су важни спаринг мечеви. Ту је много сјајних бораца, рецимо у Поречу је било шеснаест репрезентација са више од 120 рвача. Тренирам и са онима који су из тежих категорија, из 63 или 67 килограма. Много значи кад вежбаш заједно или се рвеш са ривалима из других рвачких школа. Нешто ново увек се уочи.

Код претходних медаља говорили сте да су за мајку Изабелу и сестру Тамару?

- Наравно да је и ова за њих и не само за њих. Као и предходне и оне будуће, и ова је за Србију, земљу која ме је дивно примила, отвореног срца и душе и увек желим да узвратим кроз резултате, кроз оно што најбоље радим. Сад бих додао, сребро са Европског је и за све младе рваче у Србији. Рвање овде иде горе, напредује и све је боље. Има доста талентованих, младих бораца који често тренирају са нама сениорима и препозна се потенцијал. Биће медаља за Србију, не треба бринути.

Један сте од оних којима не треба причати о мотивима, значају такмичења, противницима...

- Кад се много ради значи да си мотивисан, а ја сам изузетно посвећен тренинзима. Уживам и волим овај спорт, желим и хоћу да сваки секунд, на струњачи или пре и после борбе, будем задовољан. Оно чиме се бавиш треба да краси љубав, кад уживаш у послу, мора да се оствари резултат.

Следећи циљ?

- Светско првенство у Загребу. Тамо сам 2023, на дебију у дресу Србије, био трећи на Европском, сад сам победио на Ранкинг турниру, изгледа да ми мечеви у главном граду Хрватске доносе срећу. Видећемо, до септембра има времена, само здравља, биће медаља. За крајњи циљ нисте ме питали. За све нас то је Лос Анђелес 2028, Игре су изнад свега – изјавио је Георгиј Тибилов, други на ЕП у Братислави.